ЈЕЗИВА АДРЕСА: Обновљена Хитлерова кућа - за шта ће служити

Самопроглашени нацистички „вођа“ Трећег рајха Европи и свету донео је Други светски рат са десетинама милиона жртава и био је главни одговорни за Холокауст, систематско убиство око шест милиона Јевреја, пише Дојче веле.

Хитлерови родитељи, који су тамо живели у изнајмљеном стану, одселили су се након само неколико месеци.

Данас ова зграда иза себе има веома бурну историју: након припајања Аустрије Трећем рајху у марту 1938. године, нацистичка странка НСДАП откупила је Хитлерову родну кућу и у њој основала свој културни центар.

Након рата објекат је враћен пређашњим власницима, а држава је постала закупац, па је зграда служила као библиотека, затим као школа, а на крају и као радионица за особе са инвалидитетом. Од 2011. године зграда је празна.

Република Аустрија је 2016. године донела одлуку о експропријацији некретнине како би спречила неонацисте да то место присвоје за своја ходочашћа. Циљ је био „неутрализација целог места“.

BloombergAdria.com

Обнова вредна 20 милиона евра

Аустријско Министарство унутрашњих послова основало је „Комисију за историјски исправан однос према родној кући Адолфа Хитлера“ и поверило јој задатак да развије концепт за будућу употребу ове историјски оптерећене некретнине. Комисија се заложила за „социјално-хуманитарну или административно-државну намену“.

Оскар Дојч, председник Јеврејске општине у Бечу и члан споменуте комисије, изјавио је 2023. за DW:

- Увек се радило о томе да ова кућа не постане место окупљања нациста. 

Дојч је додао да је могао да замисли и друге намене, али је нагласио „да је овде предвиђена полицијска станица једне демократске правне државе, чији је задатак, између осталог, деловање против неонацистичких активности“.

Међутим, према анкети из 2023. године, само шест одсто Аустријанаца сложило се са усељењем полиције.

Историчар Оливер Ратколб, такође члан комисије, у писаној изјави за DW објашњава:

- Као прву опцију једногласно смо предложили неку институцију која слави живот, као што је "Volkshilfe" (хуманитарна организација), али су они то одбили. Захваљујући полицијској станици, Хитлерови обожаваоци биће одвраћени од намере да се фотографишу и снимају селфије испред потпуно преуређене куће.

У ту сврху држава је за око 20 милиона евра потпуно преуредила зграду, укључујући и наглашено једноставну фасаду. Нова фасада неће имати никакву информативну плочу. Штавише, стручна комисија препоручила је да се спомен-камен, који се налази испред куће и потиче из Маутхаузена – највећег концентрационог логора у Аустрији – премести на неко друго место у Браунауу. На њему пише:

- За мир, слободу и демократију. Никада више фашизам. Милиони мртвих опомињу.

Међутим, општина је одлучила другачије и оставила камен тамо где је и био.

BloombergAdria.com

Мрачна историја полиције у доба нацизма

Грађани Браунауа на коначни резултат гледају са поделијеним осећањима.

- Овде је пропуштена јединствена историјска прилика да се родна кућа највећег масовног убице у историји човечанства искористи на трајан и историјски одговоран начин - каже за DW Евелин Дол, рођена у Браунауу и портпаролка локалне грађанске иницијативе „Diskurs Hitlerhaus“.

- Наравно да град не сноси одговорност за то, али Браунау се у целом свету повезује са чињеницом да је овде рођен највећи масовни убица човечанства – и тако ће увек остати.

У последњих више од 25 година ило је довољно идеја и иницијатива да се ова кућа искористи као место сусрета за мир, слободу, демократију и толеранцију. Дакле, за све поруке које су и данас изразито важне за будућност - објашњава Дол.

- Међутим, све те идеје су одбијене и сада је овде усељена полицијска станица, што је критиковано из више аспеката. 

Под тим се мисли и на улогу полиције током националсоцијализма: након што је Хитлер 1936. именовао Хајнриха Химлера за „шефа немачке полиције“, полиција и СС све су више деловали руку под руку. Посебно се Тајна државна полиција – Гестапо – развила у централни инструмент терора овог режима и била је кључна у прогону политичких противника, као и у другим нацистичким злочинима.

BloombergAdria.com

Флоријан Котанко, председник Удружења за савремену историју Браунауа, не жели да повлачи паралеле са периодом нацизма:

- Живимо у демократској правној држави и полиција је један од њених инструмената. Све док полиција може да одговара за лоше понашање и док полицајци завршавају на суду, начелно незадовољство и неповерење према институцији полиције није на месту.

Што се тиче решења за Хитлерову родну кућу, он за DW каже:

- Власник, Република Аустрија, једноставно је тако одлучио.

И у Хитлеровој згради у Минхену смештена је полиција

И на последњој Хитлеровој пријављеној адреси у Немачкој смештена је полиција. Зграда на адреси Prinzregentenplatz 16 у минхенској четврти Богенхаузен припадала је Хитлеру све до његове смрти. Након тога служила је у разне административне сврхе. Од 1998. тамо се налази полицијска станица.

Недавно је отворила своја врата за одабране догађаје како би показала да је на том месту са тешком прошлошћу данас дом демократских вредности.

Аустрија – тешко суочавање са прошлошћу

Аустрија се већ деценијама бори са својом националсоцијалистичком прошлошћу и сопственом одговорношћу за ратне злочине. Иако је земља дуго неговала мит да је била „прва Хитлерова жртва“, историјска је чињеница да су многи Аустријанци са oдушевљењем поздравили Аншлус 1938. године, као и да су учествовали у Холокаусту и у бруталним ратним злочинима Вермахта на Балкану.

Сенка те прошлости службено је уздрмала земљу тек осамдесетих година прошлог века. То је уследило након приказивања америчке телевизијске серије Холокауст, али пре свега кроз аферу повезану са Куртом Валдхајмом, који је био генерални секретар УН-а и председник Аустрије, када је јавности откривена његова улога током Другог светског рата у Југославији – као официра Вермахта.

Десно-популистичка Слободарска странка Аустрије (FPÖ), коју су 1956. основали бивши нацисти, освојила је највише гласова на парламентарним изборима 2024. године, али није успела да састави владу.

Према репрезентативној интернет анкети из 2025. године, спроведеној за конзервативно-десни часопис „Pragmaticus“, 39 одсто испитаних Аустријанаца слаже се или углавном слаже са тврдњом да би „коначно требало ставити тачку на бављење националсоцијализмом“, пише Дојче веле.