Извор:Фото: Депозитфото/ rfphoto
Шта се то дешава? Убрзање Земље данас је достигло врхунац
26.07.2026.
13:31
Искуство најбржег дана у години, иако је тај феномен бити готово немогуће приметити без помоћи ултра-прецизног атомског сата.
У недељу 26. јула 2026. године, Земља обележава свој најкраћи дан у овој години, завршавајући своју дневну ротацију око осе за нијансу брже од уобичајених 24 сата.
Ипак, најновији подаци Међународне службе за ротацију Земље и референтне системе (ИЕРС) указују на један фасцинантан тренд који мења досадашња предвиђања. Чини се да је необично убрзање наше планете, које је збуњивало научну заједницу последњих година, коначно достигло свој врхунац.
Након вишегодишњег периода током којег су се рекорди у брзини ротације смењивали један за другим, стручњаци примећују да брзина којом се Земља окреће око своје осе почиње постепено да опада. Ова готово неосетна промена у времену представља кључни податак за научнике који непрестано прате комплексне процесе који утичу на кретање наше планете у свемирском пространству.
Да бисмо разумели важност данашњег дана, морамо се осврнути на протекли период. Тренд убрзања постао је очигледан још 2020. године, када је забележено чак 28 најкраћих дана од када се користи технологија атомских сатова.
Тај тренд се наставио са још импресивнијим рекордима током 2022. године, да би кулминирао 2025. године. Апсолутни рекорд у брзини ротације забележен је 10. јула 2025. године, када је Земља завршила пун круг за 1,37 милисекунди брже од стандардног времена од 86.400 секунди, односно уобичајених 24 сата.
Што се тиче данашњег дана, предвиђа се да ће бити краћи од уобичајеног за око 0,65 милисекунди. Леонид Зотов са Државног универзитета у Москви истиче да је тачка максималног убрзања ове деценије највероватније иза нас. Према његовим речима, планета је прошла кроз фазу највеће брзине и сада је званично ушла у процес постепеног успоравања.
Разлози за ове суптилне промене су бројни и потичу из различитих природних и астрономских фактора који константно мењају кретање Земље. Један од најважнијих утицаја има гравитација Месеца, која директно делује на ротацију у зависности од положаја нашег природног сателита у односу на екватор.
Када се Месец нађе у специфичним геометријским позицијама, он може изазвати мала убрзања или успоравања. Поред тога, плимске силе већ вековима делују као својеврсна кочница, док значајну улогу играју и тешко предвидива кретања унутар течног језгра планете, као и динамика океана и атмосфере.
Модерни научни радови указују на то да и људски фактор, кроз климатске промене, оставља траг на дужину дана. Убрзано топљење поларног леда доводи до прерасподеле огромних количина воде широм планете, што мења дистрибуцију Земљине масе.
BloombergAdria.com
Овај феномен, сличан клизачу који шири руке како би успорио своју ротацију, узрокује веома мало, али константно продужавање трајања дана. Иако су ове промене мерљиве само милисекундама, оне су од пресудног значаја за функционисање ГПС система, сателитску комуникацију и прецизно усклађивање технологија које модерни свет узима здраво за готово.
Даназшњи дан нам служи као подсетник да је планета на којој живимо динамичан систем који се стално мења, реагујући на силе које долазе и из дубине земље и из далеког свемира.
(Euronews Serbia)