Зашто је Трамп изненада обуставио нападе на Иран?

Од тада Вашингтон није извео ниједан нови напад на Иран, што је довело и до обуставе иранских одмаздних удара на америчке војне базе и инфраструктуру у земљама региона.

Иако председник САД Доналд Трамп то негира, амерички медији наводе да би Вашингтон могао да се суочава са недостатком пресретачких ракета за противваздушну одбрану, док истовремено расте притисак на обе стране да дипломатији пруже још једну шансу због све већих улога.

Шта знамо о разлозима због којих су САД обуставиле нападе и шта се дешава на дипломатском плану?

Каква је тренутна ситуација?

Упркос наглом прекиду размене удара, Ормуски мореуз – кључни пловни пут који је постао једно од највећих жаришта овог сукоба – и даље је затворен.

Иранска државна телевизија ИРИБ известила је да је шест бродова у раним јутарњим часовима у понедељак покушало да прође – нелегалном и небезбедном рутом – у јужном делу Ормуског мореуза, након што су искључили навигационе и позиционе системе.

Према тим наводима, један брод је доживео несрећу чији узрок није саопштен, док су се остали вратили у Персијски залив под – одлучним иранским управљањем. Наведен је и званичник који је оптужио америчку војску да је – испровоцирала – бродове да користе неовлашћену руту.

Истовремено, престали су ирански одмаздни напади на америчке војне циљеве и инфраструктуру у Бахреину, Кувајту и Јордану.

– Наша стратегија је у суштини била одмазда. И ми смо обуставили наше одмаздне операције – изјавио је портпарол иранске војске Мохамад Акраминија.

Светске цене нафте пале су за око четири одсто након што су САД и Иран прекинули размену ракетних удара, што је подстакло очекивања да би дипломатско решење поново могло да буде могуће.

Америчка војска је у суботу саопштила да њена поморска блокада иранских лука, укључујући и оне у Ормуском мореузу, – остаје у потпуности на снази –, али није навела због чега је Вашингтон после 13 ноћи ескалације обуставио нападе.

Које тензије и даље постоје?

Највеће жариште, које је директно довело до наставка удара пре две недеље, јесте Ормуски мореуз, који је Иран практично затворио за међународни поморски саобраћај убрзо након што су САД и Израел започели нападе на Техеран 28. фебруара.

Иран тренутно са Оманом, чије се територијалне воде такође простиру кроз мореуз, разматра предлоге за његово поновно отварање кроз модел заједничког управљања. Ипак, није познато да ли би такав договор био прихватљив Доналду Трампу и државама Савета за сарадњу земаља Залива.

Према меморандуму о разумевању који су САД и Иран потписали 17. јуна, мореуз је требало да буде отворен најмање 60 дана током мировних преговора. Међутим, две стране нису успеле да се договоре око тога ко има коначну контролу над пловним путевима и којим правцима бродови треба да се крећу.

То је довело до иранских напада на бродове који су користили – погрешне – руте, а затим и до Трампове одлуке да обнови ваздушне ударе.

Тензије су се у међувремену прелиле и на друге важне поморске правце

Пловидба кроз мореуз Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море, успорена је након напада Хута на бродове код јеменске обале и проглашења поморске блокаде највеће чланице Савета за сарадњу земаља Залива, показују подаци аналитичке платформе Кплер.

Истовремено, украјински напад на ирански брод у Каспијском мору додатно је подигао тензије. Погинуо је најмање један ирански морнар, након чега је Техеран позвао украјинске дипломате и оптужио Кијев за – непријатељски и криминални чин.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су далекометне ракете гађале бродове који су превозили војни терет повезан са Ираном, оптужујући Русију да помаже иранску војну кампању против САД.

Још једно велико жариште је Либан, где Израел од почетка марта контролише око петине територије те земље.

Ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи поручио је да је мир између Техерана и Вашингтона могућ само ако Израел прекине нападе на Либан, где тврди да гађа упоришта Хезболаха.

– Иран је очување територијалног интегритета Либана и безусловни престанак агресије ционистичког режима поставио као главни услов за сваки споразум којим би био окончан наметнути рат против агресивних Сједињених Америчких Држава – написао је на друштвеној мрежи Икс.

Зашто су САД сада обуставиле нападе?

Амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Мајк Волц изјавио је за телевизију Ен-Би-Си њуз да пауза у нападима треба да помогне разговорима две стране.

– Оно што председник сада ради јесте да разговорима да мало простора. Преговори су у току – рекао је он.

Иранско-амерички економиста Надер Хабиби оценио је за Ал Џазиру да је повратак сукоба пре две недеље извршио огроман притисак на светску економију, а цене сирове нафте скочиле су за више од 20 одсто и премашиле 100 долара по барелу.

Према његовим речима, управо је то један од главних разлога због којих су САД обуставиле нападе.

– Трампова администрација била је под притиском са свих страна, како унутар земље, тако и од међународних партнера, да пронађе решење. Недавни амерички напади нису извршили довољан притисак да промене иранску политику и приморају Техеран да прихвати америчке захтеве – рекао је Хабиби.

Он је додао да су ирански напади на земље Залива нанели огромну економску штету савезницима САД, што је представљало додатни проблем за Вашингтон.

С друге стране, америчка поморска блокада и санкције озбиљно су погодиле иранску економију.

– У Ирану су се формирали километарски редови за бензин и дизел, а амерички напади оштетили су мостове, железницу и другу инфраструктуру – навео је Хабиби.

Према његовим речима:

– Обе стране сада имају мотив да траже договор, јер су трошкови сукоба огромни, а ниједна није успела да примора другу на капитулацију.

Директор програма за Иран у Међународној кризној групи Али Ваез оценио је за Ал Џазиру:

– Две недеље борби подсетиле су и Вашингтон и Техеран да ескалација повећава цену сукоба, али не доноси решење. Нада је да ће Иран и Оман успети да пронађу формулу за поновно отварање Ормуског мореуза коју ће прихватити све заинтересоване стране.

– Тај јаз може бити премошћен једино повратком на меморандум о разумевању и отклањањем његових нејасноћа – додао је он.

Катар, Египат и Пакистан, заједно са другим посредницима, раде на новом прекиду ватре и недавно су предложили десетодневну паузу у борбама.

Портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багаеи изјавио је за аустријску телевизију ОРФ да посредници размењују поруке између Техерана и Вашингтона, али је додао да је Иран, упркос досадашњим дипломатским напорима, био – издан.

Да ли САД остају без наоружања?

Амерички медији преносе да Вашингтону понестаје пресретачких ракета система Патриот и друге муниције за противваздушну одбрану распоређене на Блиском истоку.

Портал Аксиос навео је да је председник Здруженог генералштаба генерал Ден Кејн упозорио министра одбране Пита Хегсета и председника Трампа да би недостатак ракета могао да угрози способност заштите америчких снага и савезника.

Америчка влада је прошле недеље саопштила да је у рату против Ирана погинуло најмање 18 америчких војника, а рањено 482. Међутим, Пентагон је касније број погинулих смањио на 14.

Трамп је одбацио наводе о несташици муниције.

– Имамо далеко више муниције него било ко на свету и далеко више него што нам је потребно – рекао је за лист Волстрит журнал.

После обуставе напада у петак, Трамп је новинарима поручио:

– Постоји војно решење – да наставимо овим темпом или чак још снажније и уништимо све што имају. Али постоји и паметнија стратегија – постићи договор. А они желе договор.

Ипак, бројни стручњаци сматрају да је управо све мања залиха наоружања један од главних разлога због којих је Вашингтон у овом тренутку обуставио ваздушне ударе.

(Aljazeera)