Јордан је следећи: Иран испалио балистичке ракете

Истог дана, америчке и саудијске снаге извеле су заједничке нападе на групе у Ираку које имају подршку Ирана.

За сада није познато да ли је ирански напад на Јордан уследио пре или после америчко-саудијске операције у Ираку, пошто америчка Централна команда није саопштила редослед догађаја.

Шта се догодило?

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је у раним јутарњим часовима испалила више балистичких ракета на америчке војне објекте у Јордану. Вашингтон је потврдио да је напад пресретнут.

Ни америчка Централна команда, ни иранска Револуционарна гарда, нити јорданске власти нису објавили које су базе или војни објекти били мета.

Истовремено, Министарство одбране Саудијске Арабије саопштило је да су њихове снаге, у сарадњи са америчком Централном командом, извеле нападе на групе у Ираку које подржава Иран, након недавних напада беспилотним летелицама на саудијска нафтна постројења.

Америчка војска тврди да су напади били усмерени против група које делују по налогу иранске Револуционарне гарде и које су, како наводи, нападале америчке снаге и енергетску инфраструктуру Саудијске Арабије.

Ирачке Народне мобилизационе снаге саопштиле су да је у нападима погинуло најмање 20 њихових припадника, док су 32 рањена.

Напади су, према њиховим наводима, изведени на положаје у провинцијама Багдад, Васит, Нинива, Басра, Киркук, Кербала и Дијала.

Ирачки премијер Али ел Заиди након тога је сазвао хитну седницу Савета за националну безбедност.

Зашто су САД и Саудијска Арабија напале Ирак?

Вашингтон и Ријад оправдали су акцију тврдњама да је Иран одговоран за недавне нападе дроновима на саудијску нафтну инфраструктуру, који су, како наводе, покренути са територије Ирака.

Према њиховим тврдњама, групе блиске Ирану извеле су чак 30 напада беспилотним летелицама у року од 72 часа.

После тих оптужби, неименовани званичник иранског Министарства одбране преко државне телевизије поручио је да је окривљавање Ирана за те нападе:

– Велика погрешна процена.

Ирачки премијер наложио је безбедносним службама да испитају све околности напада дроновима, док је најављена и његова посета Саудијској Арабији.

Истовремено, група Исламски отпор у Ираку, која има подршку Ирана, одбацила је било какву умешаност.

– Саудијске тврдње су измишљотине и свака непромишљена акција Саудијске Арабије наићи ће на оштар одговор – поручили су.

Зашто је Иран гађао Јордан?

Најновији напад представља наставак иранске стратегије гађања америчких војних циљева у земљама региона, која траје од почетка америчко-израелских напада на Иран крајем фебруара.

Јордан је важан савезник САД и на његовој територији налази се око 4.000 америчких војника.

Међу најзначајнијим објектима су ваздухопловна база Мувафак Салти, база Кинг Фајсал, као и логистички центар Тауер 22, недалеко од границе са Сиријом и Ираком.

Иран је саопштио да је напад изведен као одговор на:

– Агресивне акције америчке војске.

Према оцени појединих аналитичара, Техеран и даље верује да се одвраћање противника постиже активном војном силом, док су извештаји о смањеним америчким залихама пресретачких ракета могли да утичу на процену иранског војног врха.

Истовремено, у Техерану влада уверење да је земља ушла у борбу за сопствени опстанак и да је притисак на администрацију председника Доналда Трампа један од главних циљева.

Да ли прети ширење рата?

Земље Блиског истока покушавају да спрече даљу ескалацију сукоба.

Рат се већ проширио и на Црвено море, где су јеменски Хути прогласили поморску блокаду и извели више напада на бродове повезане са Саудијском Арабијом.

Истовремено, нове тензије појавиле су се и у Каспијском мору, након што је Украјина саопштила да је погодила бродове који су превозили војни терет повезан са Ираном.

Стручњаци упозоравају да се блискоисточни сукоб све више преплиће са другим кризама, укључујући и рат у Украјини, што повећава ризик да се у борбе дубље укључе и друге регионалне силе.

Посебна пажња усмерена је на Ормуски мореуз и мореуз Баб ел Мандеб, који представљају кључне светске поморске правце за транспорт нафте и робе.

Министри спољних послова Саудијске Арабије, Катара, Кувајта и Бахреина разговарали су о потреби наставка дипломатских напора и очувања слободе пловидбе кроз оба мореуза.

Они су осудили нападе Ирана и група које имају његову подршку у Ираку и Јемену и поручили да ће наставити блиску сарадњу у оквиру Савета за сарадњу земаља Залива.

У међувремену, висока представница Европске уније за спољну политику Каја Калас разговарала је телефоном са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем о ситуацији у Персијском заливу и наставку дипломатских контаката.

Политички аналитичари процењују да је највероватнији сценарио наставак ограничених међусобних удара Ирана и САД, уз паралелне дипломатске покушаје да се спречи избијање рата већих размера.

Ипак, упозоравају да би директан напад који би изазвао заједнички војни одговор арапских држава Залива против Ирана могао да означи почетак много ширег регионалног сукоба.

(Aljazeera)