Славимо два света мученика: Молитва за заштиту од злих сила

Последњег дана јула верници Српске православне цркве славе успомену на двојицу светитеља – Светог мученика Емилијана и Светог мученика Јакинта. Њихова имена можда нису најпознатија међу светитељима, али њихова снага духа и пожртвованост и те како говоре кроз векове.

Светитељи које празнујемо 31. јула уско су повезани са Огњеном Маријом, Светим Илијом, Благом Маријом и Светим Пантелејмоном, који се празнују 30. јула, односно 2, 4. и 9. августа. Свети мученици Емилијан и Јакинт спадају у такозване љуте свеце, па им се верници посебно моле како би их умилостивили да им штите куће и имања од ватре и грома. Попут других црквених празника, и дан кад се обележавају Свети мученик Емилијан и Свети мученик Јакинт обилују обичајима.

Ко су били Свети мученици Емилијан и Јакинт

Свети Емилијан био је пореклом из Дације (данашња област у Румунији и деловима Србије), роб у кући једног римског управитеља у време цара Јулијана Одступника у 4. веку. Иако тајно хришћанин, није могао да ћути када су Римљани почели да сеју зло и насиље по црквама. Кад су га покушали да га приморају да се поклони идолима, Емилијан је узео чекић и разбио све њихове идоле усред храма. Тај његов чин изазвао је бес власти, те је ухапшен и изложен мучењима.

Упркос батинама и претњама, Емилијан није желео да се одрекне Христа. На крају је бачен у огањ, где је његово тело сагорело, али је душа отишла Господу. Његова жртва симболизује снагу вере и отпор злу, па је Свети Емилијан вековима узор непоколебљивог исповедања православља.

Свети Јакинт био је младић из Амастриде. Био је дубоко посвећен Христу и борио се против идолопоклонства. Кад је посекао брест ком су се идолопоклоници клањали као божанству, он га је посекао, а затим био ухапшен и у великим мукама пострадао у тамници. Ипак, остао је непоколебљив, молећи се Богу и надајући се Царству небеском.

Његово тело су пронашли чисто и нетакнуто, а лице му је сијало. Свети Јакинт се сматра заштитником свих који истрајавају у вери упркос прогонима.

Народни обичаји и веровања у Србији

Иако овај дан нема велике литургијске празнике попут великих слава, у појединим крајевима Србије, посебно у јужним и источним деловима, празнује се као дан заштите од олуја и непогода, нарочито против градоносних облака.

Веровало се да на дан Светих мученика Емилијана и Јакинта не ваља радити теже послове у пољу, јер се светитељ "наљути", па може да "запали усеве", што асоцира на његову смрт у огњу.

Старије жене у селима износиле су тамјан или босиљак на ветар и палиле га испред куће, верујући да тако штите дом од грома и ватре.

У неким местима на истоку Србије, домаћице су припремале погачу без квасца, посну и посвећену светитељу, коју су делиле комшијама уз речи: "За здравље и од огња да чува."

На овај дан мајке нису купале децу напољу ако је било ветровито, верујући да дух светитеља пролази између кућа и да дете може "задрхтати".

Веровало се да они који посте на овај дан могу од светитеља тражити помоћ у исцељењу од страха, несанице и ноћних мора. Упркос томе што није време великих постова, нити што ове године Свети мученици Емилијан и Јакинт "не падају" у среду или у петак кад се иначе пости (изузев током такозваних трапавих седмица), стари људи, поготово на Косову и Метохији на дан посвећен овим светитељима једу само хлеб и пију воду.

Иако нису међу великим славама, празници ових светих мученика носе дубоку духовну поруку: да је вера снажнија од страха, да се истина не може угушити насиљем и да светост није резервисана само за старост и мудрост, већ да и млади, попут Светог Јакинта, могу бити светионици Христове љубави.

У данашњем времену брзине и сталног притиска, подсетник на овакве светитеље може да буде позив на стрпљење, одрицање и унутрашњи мир.

Молитва Светом мученику Емилијану

"Мученик твој Господе, Емилијан, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од тебе Бога нашега, јер имајући помоћ твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше."

(Блиц жена)