Стиже нам врхунац топлотног таласа! Могуће и преко 40степени

Совиљ је рекао да ће овај топлотни талас, у односу на онај с краја јуна, трајати најмање двоструко дуже, јер се још не може поуздано проценити када ће се завршити.

- Дневне температуре су данас у већини места 37, 38 степени, локално и до 40 степени и те вредности можемо очекивати и наредних пет дана. Од среде наредне седмице топлотни талас ће додатно јачати, са температурама око 40 степени, можда и који степен више. Врхунац топлотног таласа биће од 5. до 8. августа - рекао је Совиљ за РТС. 

Према његовим речима, студије су показале да тропске ноћи могу бити опасније од високих дневних температура током продужених топлотних таласа, јер повећавају кумулативни топлотни стрес и стопу смртности.

Додатно су оптерећени срце и кардиоваскуларни систем, а посебно су угрожени дијабетичари и особе са болестима бубрега.

- Позивамо све, па и здраве особе, да се придржавају упутстава надлежних како би лакше пребродили овакве периоде, који су током лета све чешћи - истиче Совиљ.

Говорећи о последицама суше по пољопривреду, Совиљ објашњава да су југозападна, југоисточна и јужна Србија ове године имале више падавина и умереније температуре него претходне две године, док је у централној Србији, Војводини и Београду ситуација знатно неповољнија.

- Дефицит падавина најизраженији је на северу Бачке и Баната, где је током јула пало свега десет литара кише по квадратном метру, а овакви топлотни таласи додатно продубљују проблеме. У систему Дунав-Тиса-Дунав зато је отежано наводњавање и можемо очекивати продужавање тих проблема - додао је он.

Подсетио је да су пре три до четири деценије летње температуре најчешће биле између 25 и 29 степени, док су екстремни топлотни таласи били ретки, краткотрајни и јављали се једном у две до три године. Насупрот томе, само током 2024. године Србија је забележила чак десет топлотних таласа.

- Температуре од 35 до 40 степени постале су наша нова климатска реалност. То прати неповољна хидролошка ситуација на Дунаву, повећан ризик од пожара на отвореном и већи ризик по здравље становништва. Из године у годину овакве појаве биће све учесталије и дуготрајније, што ће захтевати и примену ванредних мера - наводи Совиљ.

Истиче и да се Европа загрева готово двоструко брже од глобалног просека, а посебно наш регион и подсетио да је забележена чак 41 тропска ноћ више од вишегодишњег просека, односно укупно 67 таквих ноћи.

- Имамо повећане захтеве за водоснабдевањем и већу потрошњу електричне енергије, док су водостаји на минимуму. Доток воде у Ђердап близу је историјског минимума, што отежава производњу електричне енергије. Ширење соларних капацитета представља један од начина прилагођавања и јачања целокупног енергетског система - истиче Совиљ.

Према његовим речима, слични трендови присутни и на глобалном нивоу и да се, према садашњим пројекцијама, до краја века очекује пораст просечне глобалне температуре између 2,3 и 2,7 степени, што је нешто повољнији сценарио од процена које су научници износили пре десет година.