"То је стање опасно по живот"Ово су симптоми топлотног удара

Посебно су угрожена деца, старији грађани и хронични болесници, а најважнији савети, како би се избегли дехидратција, сунчаница и топлотни удар, су редован унос течности, избегавање директног излагања сунцу и боравак у расхлађеним просторијама.

- Висока температура изазива ширење крвних судова и пад крвног притиска, што представља велико оптерећење за срце и може довести до губитка свести - рекао је за Танјуг др Милан Димитријевић, из Дома здравља "Звездара". 

Топлотни удар је стање опасно по живот које настаје када организам изгуби способност хлађења, а телесна температура нагло порасте, објаснио је др Димитријевић. 

Он је додао да сунчаница настаје услед директног дејства сунчевих зрака на главу и најчешће је праћена јаком главобољом, мучнином и вртоглавицом. 

- Сунчаница настаје због директног дејства сунчевих зрака на незаштићену главу, док топлотни удар настаје услед прегревања целог организма због високе температуре и влаге, чак и без директног излагања сунцу - рекао је др Димитријевић. 

Он је упозорио да директно сунчево зрачење на незаштићену главу и потиљак представља главни узрок настанка сунчанице када долази до ширења крвних судова у мозгу и благог отока можданих опни.

- Сунчаницу најчешће прате јака главобоља, мучнина, повраћање, вртоглавица, зујање у ушима и повишена телесна температура. Настаје искључиво на отвореном, под директним дејством сунчевих зрака - рекао је др Димитријевић.

За разлику од сунчанице, наводи др Димитријевић, топлотни удар настаје услед екстремно високе температуре и влажности ваздуха када организам више није у стању да се расхлађује знојењем.

- Код топлотног удара долази до потпуног поремећаја система за регулацију телесне температуре, престанка знојења и пораста телесне температуре изнад 40 степени Целзијусових - рекао је др Димитријевић. 

Како је објаснио, топлотни удар се препознаје по црвеној, топлој и сувој кожи, убрзаном пулсу, конфузији, грчевима мишића и могућем губитку свести.

Може настати на сунцу, али и у прегрејаним затвореним просторима, попут аутомобила, фабрика, пекара или станова без климатизације, и, напомиње др Димитријевић, представља хитно медицинско стање. 

- Деца, старије особе и хронични болесници спадају у најугроженије групе током топлотног таласа - истакао је др Димитријевић. 

Деца се загревају три до пет пута брже од одраслих због неразвијеног система за регулацију телесне температуре. 

- Она производе мање зноја, па се теже природно расхлађују - рекао је др Димитријевић. 

Он је указао на то да деца често не препознају осећај жеђи или га игноришу током игре, због чега брзо могу да дехидрирају. 

- Дете никада не треба остављати у паркираном аутомобилу, чак ни на кратко, јер температура у возилу веома брзо достиже животно угрожавајуће вредности - упозорио је др Димитријевић. 

Старије особе имају ослабљен осећај жеђи и често дехидрирају, а да тога нису свесне. Код старијих особа срце теже обезбеђује хлађење организма, па пад крвног притиска на високим температурама повећава ризик од шлога и инфаркта.

- Диуретици и лекови за регулацију крвног притиска могу додатно повећати губитак течности и пореметити циркулацију током великих врућина - рекао је др Димитријевић. 

Према његовим речима, и хроничне болести представљају један од највећих фактора ризика током топлотних таласа јер висока температура додатно оптерећује срце, плућа и метаболизам. 

- Код кардиоваскуларних пацијената високе температуре доводе до ширења крвних судова и пада крвног притиска, што код особа које користе терапију за хипертензију може изазвати колапс или несвестицу - рекао је др Димитријевић. 

Појачано знојење доводи до згушњавања крви и повећава ризик од настанка тромба, инфаркта миокарда и можданог удара. Срце током великих врућина ради убрзано како би расхладило организам, што додатно оптерећује већ ослабљени срчани мишић, навео је др Димитријевић. 

- Код дијабетичара високе температуре убрзавају губитак течности и могу довести до пораста нивоа глукозе у крви. Дијабетес може оштетити знојне жлезде, због чега се организам теже расхлађује и лакше долази до прегревања - нагласио је др Димитријевић и додао да инсулин губи ефикасност ако је изложен високој температури и зато га треба чувати у складу са препорукама произвођача. 

Када је реч о респираторним болесницима врео, сув и загађен ваздух додатно иритира дисајне путеве и отежава дисање особама које болују од астме или ХОБП-а. 

- Нагли прелазак из климатизованог простора на веома топао ваздух може изазвати бронхоспазам и напад гушења - рекао је др Димитријевић. 

Воду треба пити редовно, чак и пре него што се јави осећај жеђи, саветује леакр и додаје да се током врелих дана препоручује унос од два до три литра течности, првенствено воде, лимунаде и благих биљних чајева. 

- Газирана пића, алкохол и кофеин треба избегавати јер подстичу губитак течности и доприносе дехидрацији. Боравак на директном сунцу треба избегавати у периоду од 10 до 17 часова - саветује др Димитријевић. 

Физичке активности и радове на отвореном треба обављати у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. Препоручује се ношење лагане, комотне одеће светлих боја од природних материјала, уз обавезну заштиту главе и очију. 

- Разлика између спољашње температуре и климатизованог простора не би требало да буде већа од 7 до 10 степени. Просторије треба проветравати ноћу и рано ујутру, док током дана треба спустити ролетне и навући завесе како би се спречило загревање простора - каже др Димитријевић. 

Препоручује се туширање млаком водом више пута дневно јер веома хладна вода може изазвати сужавање крвних судова и отежати расхлађивање организма, истакао је др Димитријевић. 

- Током великих врућина треба бирати лагане оброке и избегавати масну, пржену и јако зачињену храну. Воће и поврће са високим садржајем воде, као и супе и лагане чорбе, доприносе надокнади течности, минерала и електролита - рекао је др Димитријевић. 

Савети за особе са хроничним болестима је да терапију никада не треба мењати нити прекидати без консултације са лекаром. Др Димитријевић каже да током врелих дана крвни притисак и пулс треба контролисати чешће него уобичајено. 

- Уколико је крвни притисак током великих врућина стално нижи него иначе, потребно је обратити се изабраном лекару ради евентуалне корекције терапије. Лекове треба чувати на температури до 25 степени или према упутству произвођача - навео је др Димитријевић. 

Особе са кардиоваскуларним болестима треба да избегавају физичке напоре јер високе температуре повећавају ризик од тромбозе, инфаркта и можданог удара, упозорио је др Димитријевић. 

- Особе са дијабетесом треба чешће да контролишу ниво шећера у крви јер дехидрација и високе температуре могу значајно утицати на регулацију гликемије - указао је др Димитријевић. 

Његов савет је да особе које болују од астме или ХОБП-а треба да бораве у климатизованом простору и излазе напоље само у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. 

Како је истакао др Димитријевић, и током врелих дана они који имају неку од бубрежних болести требало би да се строго придржавају препоручене количине уноса течности коју је одредио њихов лекар.