Револуционарна тактика: Украјинци роботом напали руске трупе

Реч је о новој тактици повезивања више беспосадних система у јединствену операцију. Велики транспортни дрон пренео је копнено беспосадно возило (УГВ) АРК-1 иза непријатељских линија, где је робот носио противтенковску мину ТМ-62 намењену уништавању утврђених положаја или оклопних возила, пише Форбс.

Нова фаза развоја беспосадног ратовања

До сада су велики дронови углавном служили као својеврсни "матични бродови" за мање ФПВ дронове, које су превозили на велике удаљености и лансирали непосредно пре напада. Украјина је последњих година развила читав низ комбинација беспосадних система – од поморских дронова који лансирају ваздушне летелице до копнених робота који превозе муницију или ФПВ дронове.

Најновији пример представља нови искорак јер се уместо дрона испоручује цели копнени робот способан да самостално извршава задатке.

АРК-1 је мало вишенаменско возило на точковима које може да пређе више од 14 километара носећи терет тежине око 15 килограма. Опремљен сателитском комуникацијом Старлинк, роботом се може управљати практично са било које локације, чак и са стотинама километара удаљене заповедне тачке.

Мањи ризик за оператере

Стручњаци истичу да овакав начин употребе доноси неколико важних предности. Транспортни дрон не мора да улази у подручје непријатељске противздушне одбране нити да се излаже електронском ометању јер робота искрцава на сигурној удаљености од циља.

Након слетања, копнени робот може километрима самостално напредовати према мети, чекати погодну прилику за напад или поставити заседа. Будући да се креће по тлу и производи знатно мање буке од дрона, противнику га је теже уочити и неутралисати.

Досадашња искуства показују да су слични роботи већ коришћени за уништавање руских утврђења и зграда постављањем експлозива, док су друге варијанте опремљене митраљезима или служе за извиђање и снабдевање.

Револуционарна тактика

Иако се ова тактика данас сматра револуционарном, концепт није нов. Америчка војска још је почетком 2000-их спроводила акције у којима су беспилотне летелице падобранима спуштале мале копнене роботе ради извиђања.

Касније су тестирани и беспилотни хеликоптери који су превозили веће роботске платформе за логистичку потпору јединицама на бојишту. Упркос успешним демонстрацијама, већина тих пројеката никада није прерасла експерименталну фазу нити је уведена у оперативну употребу.

За разлику од тога, Украјина је, суочена с ратним условима и ограниченим ресурсима, развила функционална решења која одмах примењује у стварним борбеним операцијама.

Мења се концепт ваздушног десанта

Војни аналитичари сматрају како би овакве технологије могле потпуно променити начин извођења ваздушних десаната.

Традиционални хеликоптерски десанти постали су изузетно ризични због савремених противздушних система и великог броја борбених дронова. Руски покушај заузимања ваздушне луке Хостомел код Кијева у фебруару 2022. показао је колико такве операције могу бити скупе и рањиве.

Ако се уместо војника и хеликоптера користе дронови и копнени роботи, ризик за људске животе знатно се смањује. Губитак беспосадних система, иако финансијски значајан, не представља људске жртве.

Сличне технологије развијају и друге државе. Кина је већ демонстрирала транспорт четвороножних робота наоружаних митраљезима помоћу великих дронова, при чему такви роботи могу да савладавају степенице и крећу се кроз зграде, што их чини погоднима за урбане борбе.

Роботи преузимају све важнију улогу

Украјина истовремено тестира још веће транспортне дронове носивости веће од 90 килограма, намењене логистици, евакуацији рањеника те превозу већих копнених робота.

Према плановима украјинског војног врха, током ове године у појединим секторима бојишта чак 30 посто задатака које данас обављају војници требало би да преузму беспосадна копнена возила.

Аналитичари сматрају да би будућа офанзивна деловања могла започињати масовним нападима ројева дронова и копнених робота, док би људске јединице стизале тек у другом таласу како би осигурале освојени простор.

Развој вештачке интелигенције додатно убрзава напредак аутономних система, због чега многи војни стручњаци процењују да ће управо роботи у идућим годинама постати један од кључних чинилаца савременог ратовања.