Шпанци: "Хибридни рат - САД и Израел искористили ситуацију"

Аналитичари су рекли у разговору за јавну телевизију РТВЕ да овај догађај има многа обележја онога што се назива хибридним ратовањем.

Мароко "није тек још једна суседна држава" нити се може упоређивати с другима због својих дугогодишњих територијалних претензија према Сеути и Мелиљи, тврде они. У овом случају исплело се толико геостратешких интереса да је тешко све приписати наводно спонтаном покрету без политичког циља, подстакнутим друштвеним мрежама, кажу аналитичари.

- Радило се о сплету различитих чинилаца, положају младих, вестима објављеним у медијима, порукама на друштвеним мрежама… које је Рабат искористио у своју корист - сматра Алехандро дел Вале, професор међународног права и међународних односа на Универзитету у Кадизу.

С њим се слаже и пензионисани адмирал Хуан Родригез Гарат, аутор књиге "Ратни бубњеви" (Tambores de Guerra), који оцењује да је реч о споју више различитих чинилаца, преноси Хина.

- Миграције су природан феномен, који редовно подстичу поступци легализације боравка јер мигрантима дају наду, а у овом случају додатно их је подстакла и пресуда Врховног суда. Ипак, овако велике размере могуће је објаснити само тиме да Мароко, када му то одговара, врши притисак на Шпанију затварајући очи пред оним што се догађа.

BloombergAdria.com

- Реч је о хибридној операцији која комбинује дезинформације са коришћењем миграната као оружја. Комбинација та два елемента има за циљ да присили Шпанију на одређене уступке - сматра Наталија Санча, истраживачица на Краљевском институту Елкано.

Истиче да се, иако Мароко не може директно да се сматра одговорним за ту операцију, она одвијала уз "прећутну сагласност" режима, који није зауставио прилив људи. Поставља се питање како је тих 50.000 људи успело да пређе границу. Према речима опозиционог новинара Алија Лмрабета, то је било немогуће без знања мароканских власти.

- Мароко није комунистичка држава, али надзире земљу онако како је то некада чинио Совјетски Савез, па чак и ефикасније - објашњава Лмрабет. Додаје да није могуће мобилисати толики број људи, а да марокански режим за то "није унапред знао".

- Мароко је полицијска држава, није попут Шпаније, где се поштују грађанске слободе - додаје, алудирајући на строги надзор друштвених мрежа и технолошке могућности државе за лоцирање и идентификовање аутора појединих објава када то властима одговара.

BloombergAdria.com

Различити мотиви

Аналитичари наводе различите могуће мотиве. Лмрабет истиче да је Одбор за правосуђе шпанског Конгреса 23. јула подржао предлог закона којим би шпанско држављанство добили људи Западне Сахаре, подручја чији људи сматрају Мароко окупатором, рођени док је то подручје још било шпанска колонија, као и њихови потомци.

Према проценама предлагача закона, право на држављанство имало би између 100.000 и 200.000 људи.

Реч је о великом броју особа "с правом гласа, од којих је већина склона Фронти Полисарио и независности. Замислите количину изборне снаге коју би имали ти људи", истиче новинар.

Према мишљењу Родригеза Гарата, крајњи циљ Рабата јесте "да утичу" на спољну политику Шпаније у питањима попут Западне Сахаре или Алжира, суседне земље с којом Мароко годинама има затегнуте односе, као и на преговоре о подручјима под шпанским суверенитетом. Сличан став заступа и извршни директор Центра за савремене арапске студије (ЦЕАРЦ), Хаизам Амирах Фернандез.

BloombergAdria.com

- Логика Рабата темељи се на размишљању да је сваки шпански корак према Алжиру лош за Мароко те да на њега треба одговорити исказивањем незадовољства кроз различите облике притиска, уз одређену дозу двосмислености. То није ништа ново. Исто се догодило 2021. и 2022. године, када је Мароко успео навести шпанску владу да промени свој дотадашњи неутрални став према Западној Сахари - подсетио је у понедељак у разговору за телевизијски канал Канал 24 Орас.

Дел Вале истиче да је темељни разлог свега захтев мароканске монархије да Сеута и Мелиља, еклаве на северу Африке, постану део њене државне територије.

- Мароко нас сматра стратешким противником којег треба поразити јер је у самим темељима његовог националног идентитета оспоравање граница Сеуте и Мелиље. Због тога ће нас увек сматрати противником - упозорава шпански професор.

BloombergAdria.com

Шпанци уверени да је криза у Сеути резултат хибридног ратовања

На тој тези, да два аутономна шпанска града не би требало да припадају Шпанији, последњих дана устрајава и марокански лист Ле 360, који је у једном чланку написао: "Питање није хоће ли се те еклаве вратити свом природном окружењу, Мароку, него када ће се то догодити и након колико трагедија."

Истраживачица Краљевског института Елкано додатно поткрепљује тезу професора са Универзитета у Кадизу указујући на јачање односа између САД, Израела и Марока.

Притом наглашава да се могућа хибридна операција не може приписати ни Вашингтону ни Тел Авиву, нити се може утврдити јесу ли у њој на било који начин учествовали. Ипак, сматра да блиски односи између три држава утичу на будуће последице ових догађаја. Санча подсећа да је марокански режим 2020. године потписао Абрахамове споразуме, чиме је нормализовао односе са Израелом, док су САД заузврат прихватиле мароканску позицију о Западној Сахари.

BloombergAdria.com

- Од тада се развија својеврсна тространа сарадња између три државе, која укључује размену војне опреме, софистицираних система за надзор и шпијунажу, попут програма Пегасус, као и дипломатску сарадњу чији се учинци сада капитализирају у Вашингтону - наводи Санча.

Притом подсећа на документ америчког Конгреса у којем су Сеута и Мелиља описане као територија Марока "под шпанском управом". Такође истиче улогу конгресника Марија Дијаза-Баларте, члана конгресног клуба који заступа интересе Марока у Заступничком дому САД и који је предложио да се сахарска Фронта Полисарио прогласи терористичком организацијом.

"САД и Израел су искористили ситуацију"

На овај или онај начин, закључује Санча, "САД и Израел искористили су ситуацију како би се придружили наративу усмереном против владе Педра Санчеза, с којом имају затегнуте односе."

Ни Санча ни Дел Вале не сматрају нереалним сценарио према којем би следећи потез Марока могао бити покушај да САД јавно подрже укључивање Сеуте и Мелиље у марокансу територију.

BloombergAdria.com

- Мароко то сада може да покуша јер је охрабрен и има два снажна савезника, Израел и САД. Покушаће извући највећу могућу корист из ове ситуације - објашњава Санча те додаје:

- У Вашингтону пробни политички сигнали често претходе максималистичким изјавама Доналда Трампа. А питање Сеуте и Мелиље те њихове припадности на дневном је реду још од априла.

Важан чинилац је и преусмеравање поморских трговачких рута након догађаја у Ормсуком мореузу. Тиме је улаз у Средоземље, омеђен с једне стране Сеутом, а с друге Гибралтаром, добио на важности као тачка међународних трговачких путева.

BloombergAdria.com

- Мароко је свеснији свих тих околности него Шпанија - сматра Дел Вале. Истовремено критикује политику шпанске леве владе јер, према његову мишљењу, не узима у обзир посебност Марока – јединог суседа који, како каже, настоји "да наруши шпански демократски простор", те нема јасно дефинисану стратегију према тој земљи.

"Ово треба да постане питање између Марока и ЕУ"

Професор међународног права не разуме зашто се Шпанија није више ослонила на Европску унију.

- Мароко је први заинтересан да ово остане питање између Шпаније и Марока. Мислим да би интерес Шпаније требало бити да то постане питање између Марока и ЕУ - објашњава Дел Вале.

Према његову мишљењу, да је у Сеути била распоређена мисија Фронтекса, мароканске власти не би дозволиле улазак хиљада људи преко граничног прелаза Тарахал.

BloombergAdria.com

- Али за то је потребно да шпанска влада затражи помоћ, а она то не жели да учини - закључио је Дел Вале.

Санча каже да одговор ЕУ на кризу у Сеути није био једнак оному који је пружила у сличним ситуацијама на источном крилу Уније. Подсећа на догађаје из 2021. када је Белорусија усмерила десетине миграната према граници с Пољском.

- Тада је одговор био осуда таквих поступака, а сада смо сведочили расулу. Видели смо да су земље попут Италије или Финске реаговале прилично несолидарно. Зашто? Зато што се уз усклађивање Трампа и Израела с Мароком појављује и четврти чинилац – крајња десница и њена намера да утиче на исход избора у Шпанији (следеће године) - закључила је истраживачица Института Елкано.

BloombergAdria.com