Извор:Фото: Depositphotos/kavita/AleksTaurus
СЕЛО ИМАЛО ТОЛИКО СРПСКО ИМЕ ДА СУ ГА ХРВАТИ ПРОМЕНИЛИ '91
05.08.2026.
12:36
СВАКОГ четвртог августа у Србији и Републици Српској обележавамо Дан сећања на страдале и прогнане у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције у августу 1995. године "Олуји". Хрватска војно-полицијска операција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у Босне и Херцеговине кренуле ка Србији. Према подацима Документационо информационог центра "Веритас", у "Олуји" је са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а више од 1.900 их је убијено, при чему су почињени бројни злочини. Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата.
Ово село у Хрватској некада је имало придев "српско" испред имена, а две речи чиниле су и његово званично име. Ипак, када су кренули први велики немири назив је промењен.
Иако су у њему некада претежно живели Срби, рат је све променио, те су га много (не)вољно напустили почетком тих злокобних деведесетих година.
Село Селиште, које се раније звало Српско Селиште, налази се у саставу града Кутина, у Сисачко-мославачкој жупанији у централној Хрватској, у историјској регији Мославина. Основано је у 18. веку - у периоду када је то подручје било део Војне крајине под Хабсбуршком монархијом.
Насељавали су га углавном Срби православци, војни граничари - "крајишници".
"Хрватско Селиште" никад није постало званичан назив
Име Српско Селиште јасно је указивало на већинско српско становништво и било је у употреби до 1991. године, када је, у контексту рата у Хрватској, започет процес промене имена насеља која су у себи носила етнички предзнак, посебно ако је био везан за српску заједницу, и од тад се користи само назив "Селиште".
Касније се у неким случајевима - незванично и/или административно - појављивало и као "Хрватско Селиште", нарочито након 1995. године, али никада није званично усвојен у службеним хрватским регистрима.
Током и након Олује многи Срби су напустили ово подручје, што је у великој мери променило демографску структуру села. Данас је Селиште знатно мање, са знатно мањим бројем становника него пре рата. Према попису из 2011. године имало је свега 282 становника.
У селу остало тек на десетине Срба
Прецизне бројке данас варирају, постоје информације да Срба у Селишту данас има тек 39, а општи тренд показује депопулацију - што је чест случај у руралним местима Хрватске - нарочито онима која су била погођена ратом.
Иначе, Селиште се налази на подручју Мославине, између планине Мославачка гора и реке Лоње, у близини града Кутине. Ово подручје је претежно рурално, са комбинацијом равничарских и благо брдовитих предела. Кроз Мославину пролази и важна саобраћајница - аутопут Загреб–Липовац - па је Кутина и шире подручје добро повезано са остатком Хрватске.