НАСА показала: Земља изгледа као кромпир?

Многи људи били су изненађени најновијом НАСА-ином визуализацијом Земље, јер планета на тој слици изгледа попут кромпира. Међутим, та слика не приказује стварни физички облик Земље.

Уместо тога, она представља научни модел познат као геоид. Геоид приказује како би изгледала површина светског океана када би на њу деловала искључиво гравитација, без утицаја плиме и осеке, морских струја, ветрова или других спољашњих сила.

BloombergAdria.com

Зашто се на моделу виде брда и удолине?

Брда и долине које се виде на геоиду настају због неравномерне расподеле масе унутар Земље.

На појединим местима у унутрашњости планете налазе се гушће стене или велике масе магме. Пошто имају већу густину, оне стварају јаче гравитационо привлачење. Због тога научници говоре о гравитационим "брдима", односно подручјима где је гравитација нешто снажнија од просека.

С друге стране, у областима где се налазе материјали мање густине гравитационо привлачење је нешто слабије. Таква места називају се гравитационим "долинама", односно подручјима са нешто мањом гравитационом силом.

Визуализација гравитације

Како би ове веома мале разлике биле видљиве, НАСА их је увећала чак 10.000 пута.

У стварности, разлике нису велике. Оне износе свега неколико десетина метара висинске разлике у односу на просечан ниво геоида и људско око их никада не би могло приметити.

Другим речима, Земља у стварности не изгледа као кромпир - тај необичан облик настаје искључиво због огромног увећања веома ситних разлика у гравитационом пољу.

Где су највеће разлике у гравитацији

Користећи овај модел, научници су утврдили да се највиша тачка Земљиног гравитационог поља налази у близини Исланда.

На том месту геоид се уздиже око 279 стопа (око 85 метара) изнад глобалног просека.

Насупрот томе, најнижа тачка налази се јужно од Индије, где геоид пада приближно 348 стопа (око 106 метара) испод просечне вредности.

То не значи да је тамо море физички више или ниже, већ да је гравитациони потенцијал на тим местима различит.

Како је направљен овај модел

Да би се постигла овако велика прецизност, било је потребно више година истраживања и употреба најсавременије свемирске технологије.

Научници су комбиновали податке прикупљене са специјализованих сателита, међу којима су:

сателит ГОЦЕ Европске свемирске агенције (ЕСА), намењен изузетно прецизном мерењу Земљиног гравитационог поља;
сателити ГРАЦЕ које је развила НАСА, а који мере промене у гравитацији пратећи међусобно растојање два сателита док круже око Земље.

Током периода од 15 година, истраживачи су анализирали више од милијарду појединачних мерења.

На основу тих података успели су да направе један од најпрецизнијих модела Земљиног гравитационог поља икада израђених.

По чему се геоид разликује од обичних мапа

Већина географских карата и навигационих система заснива се на поједностављеном математичком моделу Земље који се назива елипсоид.

Елипсоид представља глатку, благо спљоштену сферу која омогућава лакше рачунање координата, израду мапа и одређивање положаја.

Геоид је, међутим, много сложенији и неправилнији модел, јер узима у обзир стварне промене у Земљином гравитационом пољу.

Због тога је геоид од пресудног значаја за:

Да ли Земља заиста изгледа као кромпир?

Не. НАСА-ина илустрација не значи да је Земља физички деформисана или да заиста има облик кромпира.

Стварни облик Земље веома је близак спљоштеном сфероиду (елипсоиду) - планета је мало шира око екватора него између Северног и Јужног пола због своје ротације.

Слика која је привукла пажњу јавности представља визуализацију гравитационог поља, а не фотографију или приказ физичког облика Земље.

(Б92)