Суша открила "Савски Титаник"-брод крије ратну тајну из '45

Заједно са њима, откривају се тајне које су љубоморно чувале деценијама.

Мештанима Јарка, Сремске Митровице и осталих околних места је потребно само рећи "Словенац" и сви ће вам прстом показати ка реци. Тај брод је постао неизоставни део историје тог краја, али и локалног фолклора.

Брод је толико ушао у њихову подсвест, да је око њега створена читава митологија.

BloombergAdria.com

Екипа Телеграфа је имала среће, јер смо наишли на изузетно предусретљивог рибара, Станислава Козенка, који нам је са великим задовољством понудио да нас својим чамцем превезе до олупине. Иако је тог дана била велика врућина, готово без дашка ветра, пут је био пријатан. Река Сава је у том пределу окружена густом, готово нетакнутом природом.

Путовање је потрајало, али већ из далека смо уочили познате сиве контуре, како пркосе окружењу, а истовремено су сједињене са њима, као некаква древна стена.

То је био "Словенац"

Судбина овог парног тегљача на точак започела је давне 1913. у Будимпешти где је изграђен и поринут под именом Вáг. Након Првог светског рата и слома Аусторугарске монархије, припао је Краљевини СХС. Тада је крштен новим именом - оним које носи и данас.

Заставу мења током Другог светског рата, када га заплењује нацистичка Немачка и користи за превоз војне опреме. Тада је први пут и потопљен, 1944. код Иванковца, на Дунаву. Ипак, његове "ране" нису биле толико тешке и он је убрзо враћен у погон.

Наредне године, ипак, дочекује крај својих пловидби. 25. априла 1945. је налетео на мину код Јарка и потонуо, близу обале, док је служио Народноослободилачкој војсци. Ту он почива и данас.

Прича која се везује за њега је фасцинатна и, ако су приче тачне, трагична.

- "Словенац" је парни брод, кренуо је са рањеницима из Сремске Митровице за Шабац. На том путу налетео је мину и потонуо, заједно са баркасама које су такође потонуле са рањеницима и тако је остао до данас. Људи га доста посећују, то је култно место и за Митровчане и за Јарчане, за све који имају пловила. Кад сам био клинац, тамо су прали кудељу и вода је била плитка и лепа за купање. Он се види само када је низак водостај, али пропада. Зуб времена чини своје, али за наше детињство и све нас који смо провели пуно времена посебно лети, остаје нам у великој успомени - рекао је Станислав Козенко за Телеграф.

Иако давно угашен и предат милости и немилости савским таласима, место на коме сада почива овај "Савски Титаник" је необично живо. Тамо смо затекли купаче који су уживали у врелом августовском дану. Његови точкови су и даље јасно уочљиви, али зуб времена је узео маха на овој олупини. Метал је зарђао, а многи делови брода су полако постали непрепознатљиви, а муљ се добрано накупио у његовом телу.

Након ратних превирања, ожиљака и болног краја, није "мртав". Напротив, више делује као неки декица који ужива у пензији и игра се са децом и младима који радо посећују њега и његов спруд, пењу се на конструкцију и купају у његовој околини.

Ако желите да посетите овај симбол Саве, а немате свој чамац, најбоља опција је да посетите Јарак и распитате се на обали међу локалним рибарима где је тачно брод. Неко од предусретљивих Јарчана ће вас сигурно повести чамцем. Пут реком од Јарка до "Словенца" траје око 20 минута, тако да се припремите; ставите нешто на главу и намажите се кремом за сунце.

Такође, треба нагласити да је реч о старој металној конструкцији са оштрим ивицама, док пешчани спрудови и плићаци могу бити варљиви због променљивог речног дна. Због тога се саветујемо додатни опрез приликом обиласка или купања у близини олупине.

(Telegraf.rs)