Извор:Фото: Harun Ozalp/AFP/Profimedia, Depositphotos/Helen_F/3DSculptor

Виђено са Земље: Маскова ракета направила КРАТЕР на Месецу

Извор: Нпортал

09.08.2026.

10:28

УЧЕСТАЛА космичка лансирања и све већа гужва у Земљиној орбити поново су дошла под лупу научне јавности након несвакидашњег догађаја у дубоком свемиру.

Масивни горњи ступањ ракете Фалцон 9, у власништву компаније СпацеX Илона Маска, завршио је своје вишегодишње лутање међупланетарним простором директним ударом у површину Месеца. Метални блок тежак око четири тоне, величине просечног градског аутобуса, зарио се у лунарно тло при застрашујућој брзини од приближно 8.700 километара на сат, остављајући иза себе трајни ожиљак на нашем природном сателиту.

Иако је реч о неконтролисаном паду свемирског отпада који је годинама био препуштен деловању гравитационих сила Земље, Сунца и Месеца, научници широм света дочекали су овај судар са великим узбуђењем. Сам тренутак удара створио је јединствене услове за истраживање унутрашњег састава Месечеве коре које је иначе изузетно тешко извести стандардним мисијама.

BloombergAdria.com

Како је четворотонски сегмент остао заробљен у свемиру?

Порекло овог несвакидашњег свемирског отпада сеже до комерцијалне мисије лансиране још у јануару 2025. године, када је ракета имала задатак да пошаље приватни лунарни лендер комерцијалног партнера Фирефлy Аероспаце ка Месечевој орбити. Због специфичности путање и велика количине горива утрошене да се терет избаци ван Земљиног гравитационог поља, други ступањ ракете остао је без довољно погонског горива за контролисано повратно сагоревање у атмосфери.

Заробљен у такозваној "хаотичној орбити", комад челика и легура је месецима кружио изграђујући све нестабилнију путању под утицајем сунчевог зрачења и плимских сила, што је у коначници неминовно водило ка кашњењу и директном укрштању са Месецом.

Детонација без експлозива: Сила кинетичког удара

У тренутку када је ракетни ступањ додирнуо Месечеву површину у близини кратера Ајнштајн на западном рубу видљиве стране, кинетичка енергија створена при брзини од 8.700 км/х тренутно се претворила у топлотни и ударни талас. Због потпуног одсуства атмосфере на Месецу, није било сагоревања нити класичног звука експлозије, али је сама силина удара моментално уситнила и отопила стене на месту контакта.

Процене астрономских обсерваторија говоре да је удар формирао потпуно нов кратер ширине између 20 и 30 метара, при чему је избачена стена и фина прашина (реголит) у виду огромног облака изнад Месечеве површине.

BloombergAdria.com

Телескопи са Земље уловили облак плинова и прашине

Након што су прецизне астрономске калкулације унапред најавиле тачно време и локацију пада, земаљске опсерваторије усмериле су своје најмоћније оптичке системе ка Месечевом хоризонту. Међународни тимови научника, користећи инструменте попут Верy Ларге Телесцопе (ВЛТ) у Чилеу, успели су да забележе хемијски састав плинског облака који се подигао десетинама километара у висину непосредно након удара.

Анализом спектра светлости унутар избаченог материјала детектовани су трагови натријума, литијума и слојева воде у виду леда који су миленијумима били закопани испод површинског слоја реголита, пружајући драгоцене податке о ресурсима.

Кинетички експеримент изграђен на случају

Иако је пад био последица непланиране акумулације свемирског отпада, астрономи наглашавају да је овај судар пружио податке какве је немогуће добити у лабораторијским условима на Земљи. Формирање вештацког кратера омогућава истраживачима да анализирају дубинске слојеве Месечеве коре без употребе скупих бушилица и роботских ровера.

Слични намерни удари извођени су током мисија Аполло седамдесетих година прошлог века, као и током мисије ЛЦРОСС 2009. године, али је удар Фалцон 9 ступња дао најсвежије податке о понашању материјала при екстремним хипербрзинским импактима.

BloombergAdria.com

Проблем свемирског отпада и будуће регулативе

Упркос научној користи, овај инцидент поново је отворио бурне дебате унутар УН-овог Комитета за мирољубиво коришћење ванземаљског простора (ЦОПУОС) о проблему неконтролисаног отпада у међупланетарним мисијама. Са најавама стотина нових лансирања у оквиру програма Артемис и приватних комерцијалних подухвата, ризик од неконтролисаних судара у Месечевој орбити значајно расте.

Водеће свемирске агенције попут НАСА-е и ЕСА-е траже од приватних компанија увођење ригорознијих стандарда, који ће обавезати све оператере да обезбеде резерве горива за сигурно усмеравање ракетних ступњева далеко у дубоки свемир или директно у Сунце.

(Курир)