Бацили 2 МИЛИОНА гума у океан: Мислили да је добра идеја

Уместо да старе аутомобилске гуме заврше на депонијама, искоришћене су у другу сврху - као основа за стварање вештачког гребена.

Таква “конструкција” требало је да обезбеди склониште морским организмима, привуче рибе и створи нова станишта тамо где их нема довољно. Тако је настао Озборн гребен код обале Форт Лодердејла.

BloombergAdria.com

"Поље гума" на 20 метара дубине

Данас је Озборн гребен, међутим, познат првенствено као пример неуспешног пројекта и веома скупог процеса еколошке санације.

Прича почиње почетком 1970-их, када су старе аутомобилске гуме представљале озбиљан проблем за одлагање, док је истовремено постојало интересовање за стварање вештачких гребена.

Према документацији Florida Department of Environmental Protection (FDEP), у то време постојала је потреба и за новим стаништима за рибе и за корисним начинима одлагања старих гума.

Према документацији U.S. Army Corps of Engineers, током 1970-их је на морско дно код обале Форт Лодердејла постављено приближно два милиона гума. Циљ је био стварање вештачког станишта за потребе рибарства, односно обезбеђивање додатног простора у којем би рибе могле да се размножавају и расту.

Историјски подаци које преносе стручни и локални извори наводе да је пројекат организовала група Broward Artificial Reef Inc, која је у старим аутомобилским гумама видела материјал за проширење вештачког гребена. Активности су спроведене уз дозволе државе Флориде.

Према званичном извештају ФДЕП-а, гуме су током 1970-их постављане у различитим облицима - неке су повезане у снопове и спуштене са баржи, док су појединачне гуме у море бацали и грађани са приватних пловила.

Првобитно “поље гума“ налазило се на око 20 метара дубине, око 2,1 километар од обале. Али, онда се појавио проблем.

Наиме, комплетан пројекат је зависио од једне кључне претпоставке - да ће "конструкција" од гума остати стабилна на морском дну. То се, међутим, није догодило.

Према извештају ФДЕП-а, снопови гума били су повезани пластичним тракама и металним копчама. Део трака је попуцао већ током постављања, док су преостале везе временом попустиле услед корозије.

Тако је стабилна подводна “конструкција“ постала “покретни отпад“.

Први покушаји из 2007. године

Морске струје и таласи померали су гуме по дну, а тропске олује и снажно таласање додатно су погоршавали ситуацију. Према ФДЕП-у, појединачне гуме су однете с првобитне локације, док су касније олује и јаке струје наставиле да их померају и шире подручје на којем су се налазиле.

ФДЕП наводи да су се гуме временом померале и доспевале на околне природне гребене. Због тога су представљале потенцијалну опасност за екосистем.

Дакле, не само што гуме нису помогле у развијању морског екосистема онако како је било очекивано, већ су почеле да представљају претњу постојећем станишту.

Када је постало јасно да Озборн гребен не испуњава своју првобитну намену, питање више није било како га побољшати - већ како га уклонити.

Први покушаји почели су много пре велике акције из 2007. године. Према документацији ФДЕП-а, први програм уклањања покренут је 2001. године. Тада је уклоњено око 1.600 гума.

Године 2006, НОАА Марине Дебрис Програм финансирао је извиђање локације и рад на развоју стратегије за уклањање гума. Тестиране су методе извлачења, транспорта и обраде гума, како би се утврдило на који начин би касније могла да буде спроведена већа акција чишћења.

У јуну 2007. године рониоци америчке војске, морнарице и Обалске страже почели су да раде на локацији, тестирајући методе које би касније могле да се примене на вишегодишње уклањање гума.

Фотографије и документација из тог периода показују војне рониоце, пловила и гомиле гума извађених са морског дна.

Ипак, размере проблема најбоље се виде када се погледају најновији подаци.

Према ФДЕП-у, до 31. децембра 2025. извађено је укупно 945.804 гуме. То је огроман број, али не значи да је проблем решен. Напротив.

Уклањање гума није једноставно

Најновија истраживања показују да су се гуме током деценија прошириле далеко изван првобитне локације.

Према подацима ФДЕП-а, детаљно истраживање спроведено 2024. године открило је присуство гума на више од 2.400 хектара морског дна.

На истраженом подручју процењено је око 521.000 видљивих и незатрпаних гума.

ФДЕП, притом, упозорава да ова бројка не представља укупан број свих гума које се још налазе на морском дну, јер процена не укључује потпуно затрпане гуме, гуме прекривене организмима који живе на гребену, нити гуме изван подручја обухваћених истраживањем.

Истраживање које је спровела Флорида показало је да већина пронађених гума није била директно на коралним гребенима.

Према ФДЕП-у, већина је пронађена у пешчаним каналима између и унутар гребенских комплекса, али су значајне количине пронађене и уз њихове ивице, као и, у мањој мери, на самом гребенском станишту.

ФДЕП процењује да се у новије скенираном подручју највише 92.000 гума налази у контакту са коралним гребенским стаништем.

То је разлог због којег уклањање није само питање чишћења морског дна. Свака интервенција мора бити изведена тако да се не направи додатна штета живом коралу.

Прича је због тога сложенија него што би се могло закључити из самог неуспеха пројекта. Иако је U.S. Army Corps of Engineers утврдио да је само мали проценат посматраних гума имао одржив раст корала, одређене гуме јесу временом постале подлога за морске организме.

Због тога њихово уклањање данас није једноставно, јер ако се на гуми налази живи корал - њега прво треба заштитити.

Управо зато савремени програм санације подразумева и обнову природног гребенског станишта, а не само уклањање отпада.

(Telegraf.rs)