Како је мирисала султанија Хурем? Тајна је била у овоме

Ружа је имала посебно место у османској култури и сматрала се једним од најдрагоценијих мириса.

Ружина водица и етерично уље од руже користили су се у свакодневној нези тела и косе, за освежавање одеће и мирисање дворских одаја. Као симбол елеганције, љубави и женствености, ружа је била неизоставан део ритуала лепоте на двору.

Осим руже, жене у харему бирале су и друге раскошне цветне мирисе. Јасмин је био цењен због своје нежне и заводљиве ароме, наранџин цвет представљао је луксуз и префињеност, док је љубичица освајала суптилним и помало тајанственим мирисом.

Мошус је био један од најцењенијих састојака у османским парфемима. Његов топао, богат и интензиван мирис користио се у малим количинама, најчешће у споју са ружом, амбером и пажљиво одабраним зачинима.

У османском друштву представљао је симбол луксуза и високог статуса, због чега су га радо користили и жене и мушкарци из најугледнијих друштвених слојева.

Поред цветних нота, значајно место у османским мирисним композицијама заузимали су амбер, сандаловина, цимет, каранфилић и шафран.

Њихова складна комбинација стварала је постојане парфеме чији се мирис дуго задржавао на кожи и одећи, што је на османском двору сматрано изразом елеганције, префињености и раскоши.

У харему су се уместо савремених парфема у спреју најчешће користила мирисна уља. Наносила су се на зглобове, врат и косу, али и на одећу, постељину и тканине које су испуњавале дворске одаје пријатним мирисом.

Мириси су били важан део свакодневне неге и представљали су симбол уредности, елеганције и префињености, остављајући снажан утисак на околину.

Историјски извори описују Хурем султанију као жену која је освојила срце султана Сулејмана не само својом лепотом, већ и интелигенцијом, харизмом и способношћу да се издвоји међу бројним становницама харема.

Мириси су били само један сегмент раскошног живота на османском двору, где су се лепота, утицај и моћ непрестано прожимали иза зидина царске палате.

(Najžena)