Шала која је умало изазвала рат!Реган: Бомбардоваћемо Русију

Уместо уобичајеног теста микрофона изговорио је неколико реченица које би, да су биле стварна председничка објава, значиле почетак Трећег светског рата.

- Драги Американци, са задовољством вам могу рећи да сам управо потписао закон којим се Русија заувек ставља изван закона. Бомбардовање почиње за пет минута - рекао је Реган.

Људи који су се налазили у просторији насмејали су се. Проблем је био у томе што је његова шала снимљена. Убрзо ју је чуо остатак света, укључујући Совјетски Савез.

Хладни рат тада није био нимало хладан

Сједињене Државе и Совјетски Савез располагали су великим нуклеарним арсеналима, а односи две суперсила почетком осамдесетих година поново су се озбиљно погоршали. Реган је у Белу кућу дошао 1981. и заузео знатно тврђи став према Москви. Повећао је америчку војну потрошњу, покренуо Стратешку одбрамбену иницијативу, познату као „Ратови звезда“, и Совјетски Савез 1983. назвао „царством зла“.

Ни друга страна није смиривала ситуацију. Само неколико месеци пре Реганове шале, Совјетски Савез објавио је да неће учествовати на Олимпијским играма у Лос Анђелесу. Годину раније совјетска противваздушна одбрана срушила је путнички авион Кореан ер лајнса 007 након што је залутао у совјетски ваздушни простор. Погинуло је свих 269 људи у авиону.

Страх од нуклеарног рата зато није припадао само филмовима. Обе стране имале су хиљаде нуклеарних бојевих глава и системе спремне за брзо реаговање у случају напада.

Совјетима није било смешно

Реганова изјава није била емитована у склопу његовог службеног говора, али снимак је доспео до медија и неколико дана касније постао међународна вест.

Совјетски медији искористили су инцидент као још један аргумент за тврдњу да амерички председник води агресивну политику. На совјетској телевизији шала је представљена као нешто много озбиљнија од неспретне досетке. Државна новинска агенција ТАСС Реганов је поступак описивала као доказ неодговорног односа америчког председника према кључним светским питањима.

Постоје и извештаји према којима су неколико дана након инцидента совјетске снаге на Далеком истоку накратко подигле степен приправности. Јапански Јомиури Шимбун касније је објавио да је 15. августа из Владивостока послана узбуна совјетским снагама и да су реаговале и америчке и јапанске снаге.

Међутим, веза између тог догађаја и Реганове шале никада није неоспорно потврђена, а амерички и јапански војни званичници тада нису желели званично да потврде извештаје о узбуни. Због тога тврдњу да је Реганова шала сама по себи готово изазвала војни сукоб треба узети с резервом.

Реган је неколико месеци касније признао грешку

Инцидент се догодио усред председничке кампање. Реган се те године борио за други мандат против демократе Волтера Мондејла, па су његови политички противници добили прилику да поново отворе питање је ли председникова оштра реторика према Совјетима опасна.

Реган се у почетку није јавно извинио због изјаве. Тек почетком новембра, непосредно пре избора, признао је да је погрешио. Истовремено је део одговорности покушао да пребаци на медије јер су објавили изјаву за коју је сматрао да није била намењена јавности.

Политичке последице на крају нису биле велике. Реган је у новембру 1984. уверљиво победио Мондејла, освојивши 49 од 50 америчких савезних држава.

Још је занимљивије оно што је уследило. Човек чија је шала о бомбардовању Совјетског Савеза постала симбол напетости Хладног рата само неколико година касније развио је много бољи однос са совјетским вођом Михаилом Горбачовом. Њихови састанци и преговори довели су до споразума ИНФ из 1987, којим је договорено уклањање целе категорије америчких и совјетских нуклеарних пројектила.

Реганова реченица о бомбардовању тако је остала један од најпознатијих гафова његове председничке каријере. Била је замишљена као неколико секунди хумора пре радијског наступа, али у свету у којем су Вашингтон и Москва држали прсте близу нуклеарног окидача, чак је и шала могла да звучи забрињавајуће озбиљно.