Летовање у ХР-ПРЕСЕЛО: "За ово вам више никад нећу плаћати!"

Немачки предузетник који већ 18 година долази на Брач, тамо је купио кућу и, како наводи, потпуно се укључио у локалну заједницу, у отвореном је писму упозорио на промене које последњих година примећује у хрватском туризму. Кристоф из Франкфурта сматра да претерана комерцијализација и раст цена почињу да нарушавају управо оно због чега су се он и бројни други страни гости заљубили у Далмацију.

- Није да немамо новца – имамо га, али више не желимо да плаћамо ваше илузије - поручује немачки предузетник у писму које је објавио портал Кроатиен-Нацхрицхтен.де.

Кристоф притом наглашава да његово незадовољство није реакција туристе који је једном посетио Хрватску, већ искуство човека који на Брач долази готово две деценије, тамо је купио кућу и изградио односе са локалним становништвом.

Присећа се времена када је, како каже, туристичка сезона била само део живота, а не његов једини смисао.

- Хрватску смо упознали као топлу, отворену и гостољубиву земљу. Наши пријатељи овде имали су и усред сезоне времена за кафу, разговор, заједничку вечеру или спонтано дружење. Људи су тада, као и данас, морали да зарађују за живот. Али сезона је била део њиховог живота. Није била цео њихов живот - наводи он.

Као у центру Франкфурта

Посебно га, истиче, забрињавају цене у угоститељству. Као пример наводи да ћевапи или пљескавица на Брачу могу да коштају 20 до 25 евра, док се цена одреска креће око 35 евра.

- Долазим из Франкфурта. И тамо познајемо високе цене. Али када једноставан оброк на Брачу кошта колико оброк у центру Франкфурта, као предузетнику ми је то тешко економски да објасним - пише Кристоф.

Проблем, сматра он, није у томе што гости немају довољно новца. Управо супротно.

- Понекад имате осећај да је право питање: "Колико још гост може да плати? Колико могу да повећам цену пре него што каже: Доста је?" Проблем није у томе што ми то не можемо да приуштимо. Могли бисмо. Али све мање то желимо да платимо јер више немамо осећај да цена одговара ономе што за њу добијамо - наводи Кристоф.

Према његовим речима, промена се види и у ситницама које раније готово нико није доводио у питање. Као пример наводи јавни туш у једној ували. Годинама је, каже, ту постојао једноставан туш који је поставила општина. Људи би након купања испрали со са тела и отишли кући. Данас је, тврди, постављен аутомат који наплаћује коришћење.

- Наравно да нико неће осиромашити због једног евра за туширање. Уопште није реч о том евру. Питање је да ли баш све мора да постане наплативо - пише он.

Новац није једини проблем

Кристофу, међутим, новац није једини проблем. Као још болнију последицу промена наводи осећај удаљавања од локалне заједнице. Посебно га је погодила информација да се након толико година више не сматра становником, што је, према његовом тумачењу, додатно нагласило осећај да припадност заједници више није важна.

- Порука коју добијамо гласи: Ви заправо не припадате овде. И то боли. Кроз пријатељства, комшилук, поверење и године долазака више се нисмо осећали као туристи. А данас све чешће имамо осећај да смо ипак само гости – и то гости од којих се очекује да потроше много новца - наводи.

Његова критика није усмерена само према угоститељима већ и према локалним предузетницима и доносиоцима одлука. Позива их да дугорочне односе са гостима и аутентичност дестинације не подређују краткорочној заради.

- Хрватска за нас никада није била Азурна обала. И то мислим као комплимент Хрватској. Нисмо тражили Сен Тропе. Тражили смо Брач - поручује Кристоф.

Ћевапи од 25 евра

Додаје како се променом цене не мења природа производа.

- Ћевапи не постају луксузно јело само зато што коштају 25 евра. Коноба не постаје луксузни ресторан само зато што вечера по особи кошта 100 евра - пише немачки предузетник.

На крају упозорава да се поверење гостију може изгубити много лакше него што се може вратити.

- Цене се могу поново променити. Куће се могу поново изградити. Путеви се могу поправити. Али поверење, осећај добродошлице и осећај припадности много је теже вратити када се једном изгубе. Сачувајте то. То вреди више од још једног евра зараде - закључује Кристоф.

(Вечерњи.хр)