Највећи усташки крвник: Како је Милош упао у замку УДБЕ

Човек који је важио за десну руку Вјекослава Макса Лубурића и Мирослава Филиповића (фра Сотоне) директно је одговоран за смртоносну машинерију у логорима Јасеновац, Стара Градишка и Лепоглава.

Његово име деценијама се у медијима и историјским књигама помињало као синоним за безразложни, чист садизам. Док су поједини команданти усташких логора злочине чинили због идеолошког фанатизма, за Љубу Милоша сведоци и историјски извори јединствено наводе да је убијао из чисте забаве и личног ужитка.

Љубо Милош је рођен 1919. године у Босанском Шамцу. Пре избијања Другог светског рата живео је у Суботици, где је радио као скромни општински чиновник и суботички омладинац.

Међутим, све се мења у јуну 1941. године када га његов рођак по мајци, Макс Лубурић, позива у Загреб и увлачи у сам врх усташког апарата.

Са свега 22 године, Милош стиже у Јасеновац. Брзо напредује до управника логора III Циглана, а касније и заменика заповедника целог јасеновачког комплекса. Његов долазак означио је почетак најкрвавије фазе у историји овог логора.

Преживели логораши су у својим сведочењима правили јасну разлику између усташких официра - док је Ивица Матковић важио за "превејаног и прорачунатог убицу", за Љуба Милоша су наводили да је био "чиста, брутална сила" и "прави месар".

Улетао на коњу и пуцао у кога је стигао

О начинима на које је Милош мучио и убијао логораше остала су обимна сведочења пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, као и у мемоарима преживелих логораша, попут др Николе Николића (аутора књиге Јасеновачки логор).

Према тим сведочењима, Милош је у логору упражњавао језиву праксу: знао је да узјаше коња и у пуном галопу улети међу изгладнеле логораше, пуцајући на кога год налети, без икаквог повода и разлога.

Такође, преживели су описали и његову такозвану "амбуланту". Милош би обукао бели докторски мантил, стао испред новопридошлих логораша и говорио им како следи редовни лекарски преглед и вакцинација.

Потом би их постављао уз зид, а уместо прегледа би им пресецао гркљан или пуцао у главу, док су остали у реду чекали не знајући шта их чека.

Како је насео на замку УДБА

Након слома НДХ у мају 1945. године, Милош успева да побегне такозваним "каналом пацова" преко Аустрије. Међу емиграцијом је важио за човека спремног на акцију, па га је усташко водство у иностранству изабрало да предводи операцију "Десети травња".

Циљ је био убацивање диверзантских група (тзв. крижара) у нову Југославију, са задатком да подигну оружани устанак против комунистичке власти. Међутим, југословенска служба безбедности (УДБА) покренула је чувену контраоперацију "Гвардијан".

Тајне службе су пресекле њихове канале комуникације и лажним порукама мамиле усташке групе једну по једну директно у заседу.

Милош се илегално пребацио преко границе у лето 1947. године, али је ухапшен готово одмах по уласку у земаљски простор.

Убијали свакодневно

Пред Војним судом у Загребу 1948. године, Милош је детаљно описао функционисање логора. Током саслушања је потврдио да су наређења за масовне ликвидације стизала директно из Загреба, од Макса Лубурића и МУП-а НДХ.

Признао је да су убијања у Јасеновцу била свакодневна, да су спровођена ватреним и хладним оружјем, али и намерним изгладњивањем логораша.

На питање о сопственој одговорности, пред судом је изјавио да је свестан својих дела, али да је у то време веровао да све то ради у интересу усташке државе.

Пресуда и вешала

Врховни суд га је због ратних злочина над цивилним становништвом осудио на смртну казну вешањем и трајан губитак свих грађанских и политичких права.

Пресуда је извршена 20. августа 1948. године у Загребу, чиме је стављена тачка на живот једног од најозлоглашенијих џелата у историји ових простора.

Курир