Извор:Фото: Maksim Blinov/Sputnik/Profimedia, Гугл мапс принтскрин
40 лета сами у Сибиру: Читали Библију, нису знали за II рат
21.08.2026.
14:52
ВЕРОВАТНО сте чули приче о јапанским војницима који су се појављивали из џунгле несвесни да је рат завршен, али ово је још невероватнија прича о породици која није имала појма ни да је Други светски рат уопште почео.
Сибирска тајга једно је од најизолованијих места на свету. Реч је о изузетно тешком терену за путовање и готово немогућем месту за живот. Кратка лета и дуге, ледене зиме онемогућавају настањивање људи, због чега је ова област једно од највећих ненасељених подручја на планети.
Подручје од 8,1 милион квадратних километара прекрива чак 10 одсто Земљине копнене површине. Његови становници су већином медведи и лисице током дана, док ноћу њиме лове вукови.
Просечна температура износи минус 5 степени Целзијуса, док је рекордна измерена температура чак 67,7 степени испод нуле.
Бекство од совјетске патроле и живот у дрвеној колиби
Управо у том паклу, руска породица Ликов провела је више од 40 година у потпуној изолацији, све док на њих 1978. године нису налетели геолози истраживачи.
Припадали су "Старообредницима", огранку Руске православне цркве који се одвојио од матице средином 17. века због осуде реформи. Пре 1936. године породица је живела у насељеном делу Русије, али након што је једног од браће убила совјетска патрола, отац Карп Ликов окупио је породицу и побегао дубоко у сибирску тајгу. Од тог дана више никада нису виђени.
Више од четири деценије Карп је живео у дрвеној колиби коју је сам саградио са супругом и децом, на свега неколико километара од границе са Монголијом. Када су побегли било их је четворо - Карп, супруга Акулина, син Савин и ћерка Наталија.
У дивљини им се родило још двоје деце: Дмитриј 1940. и Агафија 1943. године.
Ловили босоноги по снегу и читали само Библију
Једино што су имали од књига били су молитвеник и стара Библија, из којих су деца научила да читају и пишу. Хранили су се бобицама, узгајали сопствено поврће и шили одећу од тканине коју су сами правили. Научили су како да лове без пушке и без стрела.
Када је Дмитриј одрастао, постао је толико добар ловац да је зими трчао босоног по снегу и леду ловећи животиње. Крајем 1950-их, услед изузетно тешке зиме, породица се суочила са страшном глађу.
Акулина се разболела и умрла, оставивши супруга самог са четворо деце.
"Господе, шта је ово, стакло је, а гужва се!"
Када су их геолози пронашли 1978. године, нису могли да верују да је неко уопште успео да преживи у тим условима. Упркос деценијама изолације, Карп их је љубазно дочекао.
Одбио је све што су му геолози нудили, осим соли - коју нису окусили дуже од 40 година.
Истраживачи су остали у шоку када су схватили да породица уопште не зна да је избио и завршен Други светски рат, нити да су људи слетели на Месец.
Крстили су се пред "модерним чудима" која су геолози донели са собом, а Карп је био посебно фасциниран провидном фолијом:
"Господе, шта је ово, стакло је, а гужва се!", чудио се старац.
Трагичан крај породице и једина преживела ћерка
У јесен 1981. године, троје од четверо деце — Дмитриј, Наталија и Савин — умрли су у распону од само неколико дана, показујући и тиме своју невероватну повезаност. Двоје је покосило отказивање бубрега, док је Савин умрла од упале плућа.
Геолози су у неколико наврата долазили у тајгу и наговарали Карпа и његову ћерку Агафију да се преселе код рођака који су живели око 240 километара даље, али су они то изричито одбијали.
BloombergAdria.com
Карп је на крају преминуо у фебруару 1988. године, а једина преживела ћерка Агафија остала је сама у дрвеној колиби у дивљини. Она живи тамо и дан-данас.
(Недјеља.ба)