У Јадран пуштају 160.000 хоботница - имају добар разлог

Плави рак потиче са атлантске обале Северне Америке, а у Средоземље је стигао пре више деценија, највероватније баластним водама теретних бродова. Популација му се последњих година нагло повећала, што италијанска влада и рибарска удружења повезују са загравањем мора и климатским променама. "Хоботницу смо одабрали јер је она природни и врло делотворан предатор ракова", појаснио је за АФП истраживач Антонио Касалини.

Штета од стотина милиона евра

Својим оштрим клештима плавкасте боје, којима вешто отварају шкољке, плави ракови узрокују огромне проблеме на североистоку Италије, једној од водећих европских региона за узгој вонгола. Власти региона Емилиа-Романа прошле године су објавиле да је од 2022. штета досегла готово 17 милиона евра. Према проценама пољопривредно-рибарског удружења Колдирети, укупна штета за целу Италију износи око 200 милиона евра, а знатно је погођена и северна италијанска регија Венето.

"Једе апсолутно све, укључујући и младе шкољке на морском дну. У лагунама око делте реке По направио је прави покољ", каже Давиде Санули, 64-годишњи рибар и узгајивач дагњи који учствује у пројекту пуштања малих хоботница. Плави ракови су одлични пливачи, могу да нарасти до једног килограма и готово да немају природних непријатеља.

Пројекат Окто-Блу

Пројекат "Окто-Блу", који финансира регион Емилиа-Романа, покренут је прошле године са циљем повећања броја хоботница које би се супротставиле раковима. Научни тим у лабораторији у лучком граду Кесенатику узгаја младе хоботнице у посебним резервоарима. Када досегну одговарајућу величину, хиљаде јединки се у великим пластичним врећама превозе на море и пуштају у близини подводних гребена, где су постављена вештачка склоништа од цемента и глине која треба да им помогну у преживљавању.

Од јуна је пуштено око 80.000 младих хоботница, а до краја августа планира се пуштање још толико. Истраживачи се надају да ће се барем део њих успешно развити. "Циљ је да се створи мања приобална заједница која може делотворније да се бори против ширења плавог рака", изјавио је техничар за аквакултуру Антонио Касалини.

Пројекат има и значајна ограничења. Обична хоботница не обитава у плитким, пешчаним и топлијим водама лагуна, где плави рак наноси највећу штету, па би њен утицај тамо могао да буде занемарљив. Истраживачи су свесни тог проблема. Други стручњаци сматрају да би бранцин могао да буде делотворнији предатор, а тим са Универзитета у Болоњи паралелно проучава и јегуље, које се хране јајима ракова, као могућу допуну пројекту.