Непалац ради у српском комшилуку за 750 евра, кући шаље 600

Прича једног непалског радника у Румунији сада је покренула велику расправу о зарадама странаца, положају домаћих радника и разлозима због којих компаније ангажују запослене из удаљених земаља.

Непалац је испричао да ради између осам и девет сати дневно, пет дана недељно, док значајан део месечне зараде шаље породици.

- Сваког месеца шаљем кући 3.000 леја, односно око 590 евра. Понекад пошаљем и 3.500 леја, што је приближно 690 евра - рекао је радник.

Према наводима румунских медија, његова нето зарада износи око 4.000 леја (нешто више од 750 евра), док му послодавац додатно обезбеђује смештај и храну, пише Зиаре.

И Србија последњих година бележи раст броја страних радника. Ипак, радници из Азије не долазе само у нашу земљу. Све их је више и у Румунији, Хрватској, као и у другим државама Европске уније које су донедавно биле познате пре свега по одласку сопственог становништва.

Једни их хвале, други пореде плате са пензијама

Изјава непалског радника брзо се проширила друштвеним мрежама и изазвала подељене реакције. Један корисник упоредио је његову зараду са пензијом свог оца.

"Мој отац после 40 година рада прима пензију од 1.300 леја, а они зарађују око 4.000 леја“, написао је.

Други корисници стали су у одбрану страних радника, наводећи да су Непалци вредни, одговорни и да заслужују зараду коју добијају.

„Нека дођу. Зар нисмо и ми одлазили у друге земље“, гласио је један од коментара.

Део домаћих радника указао је и на незадовољство сопственим примањима.

„Ми смо будале што радимо за 2.300 леја“, написао је један корисник.

Аналитичар: Веома мало људи може толико да пошаље породици

Румунски економски аналитичар Андреј Карамитру оценио је да је зарада непалског радника веома добра за основни посао, посебно када се узме у обзир да му послодавац плаћа смештај и храну.

„Остати са 3.000 леја након свих трошкова је значајан резултат. Веома мало људи чак и у западној Европи успева да сваког месеца пошаље толики износ породици“, написао је Карамитру.

Он је затим отворио питање због чега послодавци плаћају посредничке компаније, организују смештај и храну и нуде конкурентне зараде радницима из Непала, уместо да ангажују домаће становништво.

У својој објави тврдио је да око 30 одсто младих у Румунији не ради нити се школује. Званични подаци Еуростата, међутим, показују да је током 2025. године у таквом положају било 19,2 одсто Румуна између 15 и 29 година. То је и даље био највећи удео у Европској унији, чији је просек износио 11 одсто, пише Еуростат

"Послодавци преферирају раднике из Азије"

Карамитру сматра да однос према послу, поузданост и радне навике представљају неке од кључних разлога због којих се компаније одлучују за страну радну снагу.

- Многи наши људи нису озбиљни. Не долазе на време, нестану и више се не појаве на послу. Послодавци су уморни од таквог хаоса и зато преферирају раднике из Азије - написао је аналитичар.

Његове тврдње представљају личну оцену, али су отвориле ширу дебату о томе да ли је главни проблем недостатак радника или услови које послодавци нуде домаћем становништву.

Румунија постаје земља усељавања

Према подацима румунског Министарства рада које су пренели тамошњи медији, средином 2024. године у Румунији је легално радило више од 140.000 странаца. Велики број запослених дошао је из Непала, Шри Ланке и Вијетнама.

Карамитру је раније проценио да би наставак снажне имиграције могао толико да промени Букурешт да за 15 или 20 година градоначелник румунске престонице буде пореклом из Непала или Вијетнама.

Прича о заради једног радника тако је прерасла у расправу о великим променама на европском тржишту рада. Земље из којих су становници деценијама одлазили сада се суочавају са мањком запослених и све више зависе од радника из Азије.

(Блиц)