"Када се тинејџер први пут заљуби, ово треба да му кажете"

Прва љубав у животу тинејџера за родитеље може да буде тренутак поноса, али и разлог за забринутост. Док млади откривају снажна осећања која им до тада нису била позната, мајке и очеви неретко не знају како да реагују, да ли да постављају питања, упозоравају, забране везу или се повуку и чекају да им се дете само обрати.

Академик, неуропсихијатар и психотерапеут Владета Јеротић често говори о породици, односима међу супружницима и емоционалном сазревању деце. Његова основна порука родитељима јесте да се са тинејџерима разговара искрено и пажљиво, нарочито када доживе прво заљубљивање.

BloombergAdria.com

Тинејџеру треба говорити о стрпљењу, а не будити страх

Јеротић саветује мајкама да ћерке уче стрпљењу, бризи о себи и разумевању да су за љубав потребни време и зрелост. Суштина његовог савета није у осуђивању првих емоција, већ у томе да дете кроз разговор научи како изгледа здрав однос.

Прво заљубљивање не би требало омаловажавати нити представљати као нешто неважно само зато што се догађа у младости. За тинејџера су та осећања стварна и снажна, због чега му је потребан родитељ који ће га саслушати, а не неко пред ким ће морати да их крије.

Јеротић упозорава и на значај отвореног разговора о везама, одговорности и могућим последицама непромишљених одлука. Едукација младих, према његовом виђењу, много је делотворнија од стварања страха и осећаја кривице.

Заљубљеност није исто што и љубав

Једна од најважнијих разлика на коју Јеротић указује јесте она између заљубљености и зреле љубави. Заљубљена особа често не примећује мане партнера, док се права природа односа показује тек кроз време, свакодневицу, несугласице и одговорност.

Заљубљеност може да буде лепо и снажно осећање, али сама по себи није довољна за доношење великих животних одлука. Управо зато младима треба објаснити да љубав није само оно што се догађа спонтано, већ однос који захтева зрелост, стрпљење, узајамно поштовање и труд.

Та порука не односи се само на тинејџере. Јеротић сматра да све што желимо да траје мора да се негује, па и однос између партнера. Љубав се, према његовим речима, чува свакога дана – пажњом, малим гестовима и заједничким улагањем у однос.

BloombergAdria.com

Дете осећа какав однос имају родитељи

Јеротић истиче да здрав емоционални развој детета не зависи само од онога што му родитељи говоре, већ и од односа који оно свакодневно посматра у породици. Уколико између мајке и оца нема блискости, поштовања и равнотеже, дете то препознаје чак и када одрасли покушавају да прикрију проблеме.

Посебно упозорава на неравнотежу која настаје када мајка преузме готово сву бригу о детету, док отац остане по страни. Као болан проблем балканских породица издваја и честу емоционалну удаљеност између очева и синова.

Према Јеротићевом схватању, детету су потребни и мајка и отац као фигуре са којима ће се поистовећивати и уз које ће учити како изгледају блискост, одговорност и међусобно уважавање. Пажња само једног родитеља не може у потпуности да надокнади оно што недостаје у породичним односима.

Родитељи не могу да траже зрелост коју сами не показују

Када тинејџер доживи прву љубав, родитељски задатак није да контролише свако његово осећање, већ да му помогне да га разуме. То подразумева разговор без подсмеха, претњи и омаловажавања, али и јасно указивање на границе и одговорност.

Јеротић брак не посматра само као заједницу чији је циљ рађање деце, већ као простор у којем мушкарац и жена заједно сазревају. Партнери би требало да се допуњују и подржавају, а не да се такмиче. Управо такав однос постаје први и најважнији пример љубави који дете види.

Његова порука родитељима зато превазилази један разговор о првој симпатији: младима се не може говорити о поштовању, стрпљењу и здравој љубави уколико те вредности не препознају у сопственом дому.

(Директно)