"У рату сте кад вас нападну! Ми смо у рату!"

Реч је о преседану јер је Вашингтон први пут у 80 година посегао за чланом 338 Закона о царинама из 1930, односно одредбом која председнику дозвољава увођење царина када утврди да друга држава дискриминише америчку трговину.

За разлику од досадашњих мера, ове се не могу заобићи ни робом која је усклађена са споразумом о слободној трговини ЦУСМА (наследником НАФТА-е), што је досад био својеврсни сигурносни вентил за канадске извознике.

Канада у рату

Канадски премијер Марк Карни одговорио је оштро.

Нове царине назвао је "погрешном проценом", окрививши за слом преговора "неекономске" и "неправедне" захтеве Трампове администрације и најавио је да ће Канада од 8. септембра узвратити "долар за долар".

BloombergAdria.com

Противмере ће обухватити челик, млечне производе, кућне апарате, пољопривредну опрему, целулозу, папир и електронику. На новинарско питање да ли је ово трговински рат, Карни је био недвосмислен: "У рату сте кад вас нападну. Ми смо нападнути."

Отишао је и корак даље, оценивши да су нове царине осмишљене да повреде и поделе Канаду, док је Белој кући поручио да САД економску интеграцију двеју земаља користи као оружје.

Да би се разумела тежина тренутка, треба се вратити на сам почетак Трамповог другог мандата. Већ 20. јануара 2025, на дан инаугурације, потписао је меморандум којим је од чланова кабинета затражио процену "незаконитих миграционих токова и токова дроге" из Канаде, Мексика и Кине.

Две недеље касније, 1. фебруара, уследио је први ударац: 25 одсто царине на канадску и мексичку робу те 10 одсто на енергенте. Мера је формално оправдана проглашењем ванредног стања због кријумчарења фентанила и илегалне имиграције, иако је промет фентанила преко канадске границе статистички занемарљив у односу на мексичку.

BloombergAdria.com

Отава је узвратила царинама на робу вредну 30 милијарди долара, које су се у року од три недеље прошириле на 155 милијарди.

Судови су делимично зауставили Трампа

Реторика је од почетка била једнако оштра колико и трговинска политика. Трамп је тада премијера Џастина Трудоа почео јавно да назива "гувернером" те отворено сугерисао да би Канада требало да постане 51. америчка савезна држава.

Та је претња суверенитету, више него саме царине, у Канади изазвала талас националног беса који је одиграо кључну улогу у изненађујућем повратку Либералне странке на власт почетком 2025, након што је Карни наследио Трудоа.

Кроз 2025. царине су се шириле сектор по сектор: у априлу су уведене 25-процентне царине на аутомобиле, у јуну 50-процентне на сав увезени челик и алуминијум, у августу додатних 35 одсто на низ канадске робе.

Упоредо, правосудни систем САД-а делимично је ограничио Трампову политику будући да су савезни судови поништили део најоштријих царина, оценивши да је позивање на Закон о међународним ванредним економским овлашћењима (ИЕЕПА) неуставно.

BloombergAdria.com

Врховни суд САД-а у фебруару ове године пресудом 6–3 потврдио је да се тај закон не може користити за овакве опсежне царинске мере.

Канадски губици

Упркос томе односи су се стално враћали у кризни модус.

Трговински рат више није апстрактна спољнополитичка тема него опипљива економска чињеница за обе стране, иако је удар знатно тежи за Канаду, с обзиром на то да око три четвртине канадског извоза традиционално одлази у САД.

Кумулативни губитак од 109.000 радних мјеста у прва два мјесеца 2026. додатно је оптеретио тржиште рада, док је стопа незапослености у 2025. у просеку износила 6,8 посто, након што је у трећем тромесечју досега врхунац од 7 посто.

Сектори изравно погођени царинама осетили су ударац најјаче: пад производње алуминија је 15,5 посто, производње каросерија и приколица 11,6 посто, док је извоз челика пао 25 посто.

Нова анализа објављена одмах након последње ескалације процењује да би губитак повлашћеног приступа тржишту на отприлике 17,7 до 20 милијарди долара канадског извоза могао да доведе до губитка близу 90.000 радних места и додатног раста незапослености за 0,4 процентна бода, уз успоравање раста БДП-а за 0,2 до 0,3 посто.

Економисти притом упозоравају да се штета шири изван директно погођених грана. Мајкл Давенпорт из Оксфорд Економикса раније је описао стање на канадском тржишту рада као изненадан повратак стварности, уз привреду које је досад избегла рецесију, али уз ризике који стално расту.

BloombergAdria.com

За обичног грађанина то значи више цене за увозну робу (пиће, млечне производе, грађевински материјал), неизвесност радних места у производним регионима попут Онтарија и Квебека где су концентрисане челичане, творнице алуминија и аутомобилска индустрија те опипљиву промену потрошачких навика.

Бојкот америчке робе који траје од почетка 2025. постао је трајна друштвена појава, а не краткотрајна реакција. Истодобно, сами нови удари царина вероватно неће значајније погодити америчке потрошаче, који су већ под притиском високих цена горива, но већи је проблем поновно распламсавање целог трговинског рата.

Окретање другим тржиштима

Следећа кључна прекретница је 8. септембар, када ступају на снагу канадске противмере. Реално је очекивати да ће Вашингтон на њих одговорити новом рундом притисака с обзиром на образац понашања у протеклих 18 месеци – свака канадска противмера досад је изазвала нову претњу или стварну ескалацију с америчке стране.

Аналитичари упозоравају да би овај круг могао да буде другачији од пређашњих застоја јер Карни овог пута отворено помиње рат, а не привремени неспоразум, што отежава брзи повратак за преговарачки сто а да једна од страна политички не "изгуби образ".

Дугорочнија последица на коју упозорава све више економиста јесте структурно преусмеравање канадске трговине даље од САД-а – према Европској унији, Азији и, парадоксално, Кини.

Канадско министарство финансија извештава да је извоз робе изван САД порастао за око 36 посто од 2024, а реални извоз роба порастао је 6,5 посто (на годишњем нивоу) у другој половини 2025, понајвише захваљујући секторима изван досега царина.

То сугерише да би, чак и у случају коначног примирја, "стари" модел дубоке економске интеграције САД-а и Канаде могао да буде трајно ослабљен.

Политички ризик додатно компликују и предстојеће ревизије ЦУСМА споразума, који улази у годишњи циклус преиспитивања, а Трамп је већ раније јавно довео у питање његову релевантност за своју администрацију.

Ако се преговори о обнови споразума испреплету с тренутном кризом поверења, могуће је да се Канада и САД нађу у дужем периоду структурне неизвесности него у било ком тренутку откако је ЦУСМА/УСМЦА уопште потписан 2018/2020. године – с озбиљним последицама за инвестициону климу с обе стране границе, не само за тренутно погођене секторе.