Супруга открила које су биле последње Цвејићеве речи

За његову супругу Весну, међутим, тај датум није престао да буде Бранков дан. Када је неколико година након његове смрти говорила о првом рођендану који је обележила одласком на његов гроб, изабрала је цвеће које није носило само тугу.

„Нисам особа од гробља, не идем тамо, али наравно тог дана сам отишла. Цвеће које сам му купила за гроб је било пламено цвеће, на весеље“, рекла је Весна, једва задржавајући сузе.

Цвејић је преминуо 26. јула 2022. године, непуна четири недеље пре свог 76. рођендана. Иза њега је остала каријера дуга више од пола века, али и брак који је, према Весниним речима, трајао 57 година.

„Просто имам два живота“

О Бранку Цвејићу се данас говори кроз Банета Бумбара из култне серије „Грлом у јагоде“, Јанка Јанковића Листера из „Породичног блага“, десетине позоришних улога и године проведене у Југословенском драмском позоришту. За Весну је, међутим, иза свих тих улога постојао живот који су њих двоје градили заједно.

BloombergAdria.com

„Он је велики културни радник, посвећеник. Он је обогатио мој живот, ја сам досадни професор хемије била на медицинском факултету и био је његов живот у ком сам ја пливала фантастично. Просто имам два живота. Ми смо били 57 година заједно. Ове године идем на Хвар где смо се упознали и венчали. Имали смо богат и испуњен живот. Не испуњен новцем, него задовољствима. То је била она врста живота која данас више не постоји“, причала је Весна.

У тој реченици о животу „испуњеном задовољствима“ вероватно се најбоље препознаје њихов брак. У њему је било позоришта и путовања, гостију, кафана, породичних обавеза, Каленић пијаце, деце, али и јасне чињенице да је Бранко свој посао доживљавао као нешто много веће од професије.

Југословенско драмско било је високо на његовој животној листи

Цвејић је још 1967. године, као веома млад глумац, постао члан Југословенског драмског позоришта. У тој кући одиграо је више од 50 улога, а касније је био и њен директор. За обнову ЈДП-а након великог пожара 1997. године био је посебно везан.

Весна никада није покушавала да њихов заједнички живот представи другачијим него што је био.

„Супруга глумца је и лепо и ружно, зато што је тај глумац посвећен свом послу. Мој муж је имао на првом месту Југословенско драмско позориште које је горело, па се градило, па су следећа два, три места била испуњена другим стварима, па тек онда породица и деца. Децом сам се ја бавила, она су доктори наука“, говорила је.

Таква подела њима, каже, није представљала проблем док су били заједно. Тек после његове смрти другачије је почела да осећа све оно што је некада било део њиховог уобичајеног ритма.

„Није ми то сметало, али ми сада, када њега три године нема ужасно смета, што ја даље нисам научила да живим без њега. Сада, три године касније ми је много теже, него у првих годину дана када ми је било све свеже. Сад знам да је ампутирано пола мене. Недостаје ми у свим тренуцима“, рекла је Весна.

BloombergAdria.com

Недостајали су јој управо они сасвим обични делови заједничког живота – људи које су примали у кућу, одласци у кафану и путовања која су делили.

Субота је припадала Бранку и Каленић пијаци

Човек који је толико времена давао позоришту није због тога био одсутан од сваког кућног посла. У њиховом дому постојала је подела, а Бранко је имао и свој дан.

Субота.

„Била је подела послова код нас. Субота је била његов дан, обожавао је Каленић пијацу, и тамо је имао човека за кобасицу, жену за јаја, сир. Био је доста ренесансна личност“, причала је Весна.

Занимљиво је да је Каленић пијаца била део његовог живота и на још један начин. Цвејић је својевремено причао да је управо тамо могао да процени колико је нека телевизијска улога успела. Људи би га заустављали, препознавали и запиткивали, а Листер из „Породичног блага“ остао је један од ликова које му публика није заборавила.

За друге је био Бане Бумбар, Листер или неки од бројних јунака са сцене. Код куће је, између осталог, био човек који суботом зна код кога на пијаци купује јаја, сир и кобасицу.

Весна му није била само супруга, већ и најстрожи критичар

Његов професионални свет није био одвојен од Весне. Напротив, она је читала, гледала, коментарисала и говорила му шта мисли.

„Мешала сам му се у посао, давала сугестије. Била сам његов велики критичар“, признала је.

Тако је било и пред сам крај његовог живота.

Цвејић је у том периоду паралелно припремао две улоге, а једна од њих била је главна. Весна је испричала да је сумњао да има довољно снаге да је изнесе.

„Он је говорио: 'Не, ја немам снаге за ово, не могу ја то', а ја сам му рекла: 'Јеси ли ти нормалан, први пут у животу имаш главну улогу. Ниси играо ни Хамлета, краља Лира, ова улога писана је за тебе'“, присетила се.

Са једне од тих проба вратио се кући када му је позлило.

Последње речи које су разменили

Весна је испричала да је Бранко исте вечери, око 23 часа, превезен у Хитну помоћ. Кући се више није вратио.

Према њеним речима, преминуо је од сепсе 36 дана касније.

„Имао је он разноразне операције, а из свих тих операција је излазио као победник, али из ове није. Сваки дан сам ишла код њега, сви су ми отварали врата“, причала је.

Њихов последњи сусрет остао јој је урезан у сећање.

„Последњи пут кад сам га видела, он се топио преда мном. Није имао никакав малигнитет, али као да је имао, тако је све изгледало. Узела сам његову руку да пољубим, а он се тргао и рекао: 'Ја теби треба да пољубим руку'. То су биле последње две реченице које смо разменили.“

Бане Бумбар остао је једна од његових најважнијих улога

Телевизијска публика различитих генерација Бранка Цвејића памти по различитим јунацима. За једне ће заувек бити Бане Бумбар из „Грлом у јагоде“, улоге која га је снажно обележила још као младог глумца. РТС је управо ту ролу издвојио као једну од кључних у његовом телевизијском стваралаштву.

Млађој публици остао је Листер из „Породичног блага“, док је његов професионални живот био много шири од телевизијске популарности. Позориште га је пратило готово од детињства – његов отац Жарко Цвејић био је оперски певач, а Бранко је касније готово читав радни век везао за ЈДП.

Весна је, ипак, међу његовим најбољим остварењима издвајала неке друге улоге.

„Најбоље његове улоге су биле у 'Дунду Мароју', где је он био Петруњела, а друга улога је у серији 'Грлом у јагоде' и 'Јагоде у грлу', где је још, чини ми се, био бољи глумац“, говорила је.

(Курир)