БЕГ КАО У ФИЛМУ: Српкиња извукла дете из Саудијске Арабије

Држављанка Србије Павлина Радић и њена двогодишња ћеркица Сара које су девет дана била заточене на аеродрому у Дубаију безбедно су јуче око поднева стигле на српско тло!

Павлина је у јануару ове године са сестром Милком и ћеркицом отишла у Саудијску Арабију да дете види оца, саудијског држављанина. Он им је по доласку у град Дамам одузео пасоше уз изговор да мора да пријави њихов боравак локалним властима.

После неколико дана Павлина је схватила да је то опсена и да јој прети опасност да у страној земљи са шеријатским законима заувек остане без ћеркице! Уследило је филмско бекство у Дубаи, девет дана заточеништва на аеродрому уз сталну претњу депортацијом у Саудијску Арабију и, коначно, јуче - спас!

По слетању на аеродром "Никола Тесла", Павлина Радић је у ексклузивној исповести за "Блиц" открила детаље животне драме коју је проживела са ћеркицом и сестром.

Њене речи Блиц пренооси онако како их је скоро у даху изговорила у салону београдског аеродрома, уз мешавину суза и смеха, среће и исцпрљености, после девет дана храбре борбе у Дубаију.

Отац хтео да отме Сари српско држављанство

ПАВЛИНА РАДИЋ: Сарин отац и је нисмо у емотивној вези већ две године, али смо одржавали контакт због детета. Он је долазио у Србију и виђао је, а све је функционисало добро до наше посете тамо.

- По доласку у Саудијску Арабију, отац детета Алсалем Радиј Јасин, узео је наша документа како би нам, наводно, регулисао боравак тамо. После неког времена схватила сам да су његове намере другачије и да нам не жели вратити документа, а да је притом предао захтев да се детету измени држављанство без мог пристанка!

- Ја сам све пријавила амбасади у Ријаду, али у Саудијској Арабији владају други закони. А ставови шеријатског права су увек у корист мушкарца, односно оца детета, што је представљало изузетно отежавајућу околност.

Била је борба на живот или смрт, нисам имала избора!

ПАВЛИНА: Сви моји покушаји да нам Сарин отац врати документа нису уродили плодом. У огромном страху за наше животе, успела сам надљудским напорима да се домогнем мог пасоша, али не и ћеркиног, тај као да је у земљу пропао. Одлучила сам се да идем на све или ништа! Као мајка сам била дужна да спасим своје дете! У глави ми је била само једна мисао: да нас не раздвоје и да се домогнемо Србије.

- На аеродрому у Саудијској Арабији смо (сестра и ја) обукле дуге муслиманске хаљине, абаје, испод којих смо сакриле Сару. Прошле смо пасошку контролу, све до скенера, али ту је Сара изашла, јер у том делу не траже пасош. Дрхтале смо од страха, била је то борба на живот и смрт! Пред укрцавање у авион, опет иста тактика: сестра и ја се збијемо једна до друге, а она између наших хаљина. Замислите ту агонију! Кад стрепите хоће ли двогодишње дете проговорити и открити нас! То би био крај за све!

- Укрцај на авион је донео олакшање, али не задуго. Стигли смо у Уједињене Арапске Емирате, где су нас зауставили и затворили у транзитној зони на аеродрому Дубаи. Тада почињу тортура и малтретирање. Присиљавали су ме да признам како сам прошверцовала дете. Упрокос мојој причи и детаљном објашњењу, нико ми није поверовао. Ту ми је на крају речено да је за повратак у Србију потребно да дете добије путни лист и да ће нас пустити тек када га будемо имали, а у супротном морају да нас депортују назад у Арабију.

Депортују ли нас, нема нам живота!

После тога Павлини и њеној сестри Милки полиција у Дубаију одузима српске пасоше и неформално им се саопштава да "кријумчаре дете". Милки одузимају и телефон и раздвајају их, тако да Павлина није знала шта је са њеном сестром и где се налази.

ПАВЛИНА: То је био психолошки притисак да попустим јер су само понављали: "Уђи у авион (за Саудијску Арабију), нећемо ти ништа", што сам ја категорички одбијала, јер сам знала: депортују ли нас, нема нам живота!

- Ја сам се одмах обратила отправници послова српске амбасаде у УАЕ, Даници Савовић, која ми је пружала све ове дане невероватну подршку. Да ње није било, вероватно сада не бих била ту! Она ми је долазила у посету док ми и то нису забранили, али је у једном тренутку преко сестре успела да ми добаци путни лист за Сару. За све те њихове поступке, који су се испоставили незаконити, српско Министарство спољних послова је слало протестне ноте, укупно њих девет.

Отац пријављује да је Сара "отета"

Док траје вишедневна драма у транзитној зони аеродрома, отац Алсалем Јасин зове српску амбасаду у Ријаду и обећава да ће вратити пасош ћеркице. Истовремено, међутим, пријављује полицији и другим органима Саудијске Арабије да је Павлина киднаповала Сару и тражи да буде прислино враћена назаду.

Амбасада Саудијске Арабије шаље неколико протесних нота Министарству спољних послова Емирата. Захтевају да мајка и дете буду депортоване назад. Најављује се и шеријатски поступак против Павлине.

ПАВЛИНА: Емирати прихватају и прослеђују протестне ноте из Саудијске Арабије полицији у Дубаију, али српске не прихватају и тако настаје зачарани круг који је трајао осам дана.

- У међувремену су три пута покушали да ме депортују и то су били најстрашнији тренуци. Само су дошли у собу и рекли да узмемо све ствари и изађемо да поразговарамо. На сва моја питања шта ми је са сестром нису хтели да одговоре. Како смо се кретали видела сам да идемо ка гејту одакле полећу авиони за Саудијску Арабију. Стала сам и рекла: причаћемо овде!

- "Само уђи у авион, ићи ћемо ми с тобом, ништа се неће догодити", говорили су, док ме у једном тренутку две жене нису узеле за руке и кренуле да ме вуку! Тада сам се физички одупирала и реаговала је полиција. По први пут је неко рекао да то не смеју да раде. Тако сам нас спасила први пут.

Покушај депортације се поновио још два пута, али Павлина се одупирала и куповала време док српска дипломатија не нађе неко решење.

ПАВЛИНА: Моје познавање дипломатије није велико, али моја основна људска права, а пре свега мог детета, била су угрожена. Чак су ме и лагали да је за мном расписана Интерполова потерница, да ћу у затвор...

- Даница Савовић из УАЕ амбасаде је од првог дана нашег боравка на аеродрому била у контакту са мном. Заиста све су чинили да ми помогну! Неизмерно сам захвална Министарству спољних послова, без њих ко зна где бих била.

- Агонија је трајала до синоћ, а очај и неверица су бивали већи како је време пролазило. У 21 час сам знала да је нови лет и још један покушај депортације. Тешила сам себе да будем јака због детета! Нисам смела да се предам!

- И таман кад ми је понестајало снаге, синоћ, као спас у последњи час, јављају ми из амбасаде да ипак идемо у Србију! Пребацили су ме у хотел са сестром и ево нас данас ту. Хвала свима на неизмерној подршци, а ову агонију нећу заборавити док сам жива. Не бих је пожелела ни најгорем непријатељу!

Представници Министарства спољних послова Немања Старовић, државни секретар, и Вера Вукићевић, помоћник министра, на аеродрому су дочекали Павлину, Милку и Сару. Задовољство због огромног успеха српске дипломатије нико није крио!

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".