Одустанак од САД:Преговори 3 ЕУ силе о будућности континента

Власти у Берлину настоје да преузму водећу улогу у изградњи независног европског нуклеарног штита уместо развијања сопственог атомског оружја, од чега се у Немачкој још од Другог светског рата одустаје због историјске кривице и политичке осетљивости.

Дипломатски преговори између Париза, Берлина и Лондона знатно су се убрзали последњих месеци услед све израженијег страха европских савезника да би администрација америчког председника Доналда Трампа могла да смањи оружану присутност у Европи или повуче безбедносне гаранције. Растућа претња из Русије додатно је приморала европске престонице на хитно збијање редова.

У склопу настојања администрације немачког канцелара Фридриха Мерца да се смањи зависност континента од Вашингтона, Берлин разматра директно суфинансирање модернизације британског нуклеарног програма, али и ангажовање сопствених конвенционалних оружаних снага.

Војни планери у Берлину предлажу распоређивање немачких батерија противваздушне одбране Патриот ради заштите кључних стратешких тачака у Британији, првенствено подморничке базе Фаслајн у Шкотској, где је стационирана британска флота нуклеарних подморница наоружаних балистичким пројектилима.

Иако Велика Британија ставља на располагање свој арсенал од око 200 нуклеарних бојевих глава у оквиру Савеза, Лондон не може самостално да одржава ни модернизује систем Трајдент без америчке технолошке подршке.

Пројектили се производе и сервисирају у Сједињеним Државама, док се нова генерација бојевих глава развија у директној сарадњи са Вашингтоном. Немачка управо европским капиталом жели да премости те препреке, и омогући Британији убрзано обнављање флоте подморница класе Дреднот и развој стратешких капацитета.

Политичка неизвесност

Упоредо са британскима, Немачка сличне разговоре води и са Француском, са чијим је снагама већ извела заједничке војне вежбе симулације употребе атомског наоружања. За разлику од Британије, француски нуклеарни капацитети у потпуности су домаће производње и нису интегрисани у НАТО структуру дељења нуклеарног оружја.

Међутим, у Берлину влада забринутост због надолазећих француских председничких избора, јер би потенцијална победа политичких опција несклоних даљим европским интеграцијама могла да врати доктрину Париза искључиво на одбрану сопственог државног подручја. Управо та политичка неизвесност гура Немачку према чвршћој сарадњи са Лондоном, објавио је британски лист Телеграф.

Званичници у Берлину истичу да је циљ учвршћивања британског и француског нуклеарног кишобрана уједно и спречавање новог таласа трке у наоружању унутар саме Европе. Због рата у Украјини и пољуљаних америчких гаранција, поједине државе попут Пољске и скандинавских земаља почеле су да разматрају опције развоја сопствених капацитета одвраћања. Јачањем постојећих европских нуклеарних сила, Немачка настоји да спречи даљу пролиферацију оружја за масовно уништење на европском тлу.