Чувени "црвени телефон" никада није био црвен ни телефон

Систем је настао након Кубанске ракетне кризе 1962. године, када се свет нашао на ивици нуклеарног рата, а спора и несигурна комуникација између две суперсиле путем писама и посредника показала се као потенцијално опасна.

Циљ успостављања посебне линије био је да Вашингтон и Москва добију брз, поуздан и директан канал комуникације и тако смање могућност да неспоразум између две нуклеарне силе прерасте у отворени сукоб.

Преговори о њеном успостављању почели су у априлу 1963, а споразум је потписан 20. јуна исте године у Женеви. Први тест линије обављен је 30. августа 1963, када су размењене поруке између Пентагона и Москве, чиме је почео њен оперативни рад.

Линија је повезивала Вашингтон са Москвом преко Лондона, Копенхагена, Стокхолма и Хелсинкија, користећи подморски кабл и радио-везе. За комуникацију су коришћени телепринтери којима су слате шифроване писане поруке.

„Црвени телефон“ заправо није био телефон

Иако је остао познат под називом „црвени телефон“, између Кремља и Беле куће заправо никада није постојао чувени црвени апарат са којег би лидери две суперсиле директно позивали један другог.

Реч је првобитно била о систему телепринтера који је омогућавао писану комуникацију. Представа о црвеном телефону настала је углавном захваљујући медијима и популарној култури, у којој је постао симбол директне комуникације Вашингтона и Москве у тренуцима када свету прети нуклеарни сукоб.

Америчка страна слала је поруке на енглеском, а совјетска на руском језику, уз строге безбедносне протоколе.

Линија се показала значајном током бројних међународних криза. Коришћена је, између осталог, током Шестодневног рата 1967. и Јомкипурског рата 1973. године, када је директна комуникација две суперсиле требало да смањи опасност од шире ескалације.

Систем је током деценија модернизован. Сателитске везе додате су 1971. године, током осамдесетих уведени су факс уређаји, а од деведесетих година комуникација се одвија и путем безбедних дигиталних система.

„Црвени телефон“ тако је постао један од најпрепознатљивијих симбола Хладног рата, али истовремено и симбол покушаја две нуклеарне силе да чак и у тренуцима највеће конфронтације задрже директан канал за дијалог.

Комуникациона линија између САД и Русије наставила је да постоји и након распада Совјетског Савеза, у модернизованом облику, као канал намењен комуникацији у кризним ситуацијама.

Index.hr