Недељу дана плаћала само кешом: Приметила разлику у буџету

Није то био финансијски експеримент у којем сам себи задала строги буџет, већ покушај да видим да ли ће се мој однос према новцу променити ако га поново почнем физички држати у рукама.

Картично плаћање се последњих година толико увукло у свакодневицу да о њему више и не размишљамо. Довољно је прислонити картицу или мобилни телефон, сачекати звук потврде и наставити даље.

Сама себи сам задала задатак да барем недељу дана радим супротно од тога. Али толико сам се навикла на оно кратко прислањање картице уз уређај да сам готово заборавила како изгледа када новац стварно мораш да извадиш из новчаника.

Мали ритуал плаћања готовином

Код готовине постоји читав мали ритуал који је картично плаћање готово потпуно избрисало. Отвориш новчаник, погледаш колико имаш, извадиш новчаницу, сачекаш да ти продавац врати кусур и онда поново спакујеш новац. Све траје неколико секунди дуже, али управо тих неколико секунди чини разлику.

BloombergAdria.com

Одједном нисам само плаћала, него сам била присутна у сопственој куповини. Када бих извадила новчаницу од 20 евра и дала је за нешто што кошта 13,70 евра, видела бих колико ми остаје.

Новчаница коју сам управо дала више није била моја, а оне које су ми остале у новчанику постале су врло конкретна мала залиха за остатак дана. Код картице тај осећај готово да не постоји. Прислоним је, чујем звук уређаја и наставим даље.

Готовина је уклонила онај невидљиви филтер између мене и потрошње. Свака куповина је одједном постала видљива. Кафа овде, нешто из пекаре онде, још једна ситница у продавници јер је била на акцији. Појединачно се чине безначајним, али када новчанице почну да нестају из новчаника, тешко их је не приметити.

Његово величанство кусур

Занимљиво је и оно што се дешава када вам неко врати кусур. Неколико кованица и новчаница поново постају ваш новац и одједном имате врло јасан осећај колико сте потрошили. Почела сам готово аутоматски да их слажем у новчаник, погледам шта ми је остало и размишљам да ли ће ми то бити довољно за остатак дана.

BloombergAdria.com

Чак ми је и плаћање кафе одједном било другачије искуство. Када прислоните картицу, трансакција је готова пре него што сте је заправо регистровали. Када извадите новчаницу и оставите неколико евра на столу, куповина добија неку врсту физичког завршетка. Новац је био у вашој руци, затим је прешао у туђу, а ви сте свесни да сте га управо потрошили.

Картица нам је олакшала трошење

У томе је, чини ми се, и највећа психолошка разлика између готовине и картице. Када новац физички прелази из руке у руку, много је теже игнорисати чињеницу да трошимо.

Картица нам је невероватно олакшала живот, али нам је истовремено олакшала и трошење. Психолошки је једноставније потрошити десет евра десет пута, него једном из новчаника извадити сто евра, иако је коначни износ потпуно једнак.

Готовина притом има једну врло једноставну предност. Поставља физичку границу. Ако са собом имате 20 евра, можете да потрошите 20 евра. Та граница може бити корисна када желимо да смањимо импулсивну куповину или једноставно боље пратимо колико нам новца одлази на свакодневне ствари.

BloombergAdria.com

Када видите да вам је у новчанику остало још 12 евра, одлука о томе да ли ћете нешто купити постаје конкретнија.

Да, јасно је да картице имају своје предности. Плаћање је практичније, брже и једноставније за веће износе, а трансакције можемо лако да пратимо. Али, након ове недеље нешто се ипак променило. Картицу поново користим, али више не плаћам њоме потпуно аутоматски.

Постала сам свеснија оног тренутка када прислоним картицу и потрошим новац. Такође, задам себи неки износ који могу да потрошим и не идем преко тога ни за шта.

Готовина ме није научила како да трошим мање, него како да поново приметим да трошим.

(Задовољна)