Најтајанственија фабрика СФРЈ: Километри тунела, празне хале

Ту, у пејзажу којим доминирају шума, стрме литице и древни Манастир Горњак, налази се нешто што са средњовековним светилиштем на први поглед нема никакве везе - подземни војни комплекс.

Мрежа ходника и просторија дубоко усечених у планину, са великим халама које су својевремено требало да постану део тајне војне фабрике.

А историја овог места звучи готово као сценарио за филм. Немци су почели радове. Тито их је, са новом Југославијом, наставио. А онда је све стало.

Током Другог светског рата Немци су у Горњачкој клисури започели изградњу подземног комплекса, а локација није изабрана случајно. Планина је нудила оно што је војној индустрији било драгоцено - заклон, изолацију и могућност да се важни објекти склоне од погледа. После рата пројекат није нестао заједно са немачком војском. Напротив. Нова југословенска држава наставила је радове, у време када је Јосип Броз Тито градио снажну војну индустрију и покушавао да Југославија што више буде самостална у производњи наоружања и муниције.

Тако је немачки ратни пројекат добио нови живот и нову намену. Дубоко испод површине требало је да настане војна фабрика. Не мала радионица, већ озбиљан комплекс. Ходници су пробијани кроз стену, настајале су велике хале и мање просторије, а цео систем замишљен је тако да буде скривен од спољног света.

Данас, када човек уђе у тај простор, тешко је не запитати се колико је рада било потребно да се овакав комплекс уопште направи. Јер ово није обичан бункер. То је прави подземни лавиринт. Ходници се укрштају, повезују просторије и хале, а поједине просторије имају површину од неколико стотина квадратних метара. И све то налази се тамо где споља видите само - планину.

Управо овде прича постаје посебно занимљива. Радови су средином педесетих година обустављени. Пројекат никада није завршен.

Зашто - никад није јасно разјашњено. Према неким наводима, један од проблема била је и промењена геополитичка ситуација - објекат се налазио релативно близу тадашњег Источног блока. И тако је огромна инвестиција остала заробљена у планини.

У фабрици која је грађена за производњу муниције - није произведен ниједан метак. Хале су остале празне. Ходници су остали без производних линија. Пројекат је прекинут пре него што је добио своју пуну функцију.

А оно што је требало да буде један од важних делова војне индустрије Титове Југославије постало је - напуштени подземни комплекс.

Огромна улагања. Километри тунела. И на крају - тишина.