СВЕ ВЕЋИ СТРАХ ОД РАТА: 2 хиљаде људи учи како да преживи

Сценарио није нимало безазлен, сајбер-напади прекидају снабдевање струјом и водом, а земљи прети и наводни ракетни напад из суседне Русије.

У склоништу цивилне заштите уклесаном дубоко у стени, иза врата пројектованих да издрже чак и нуклеарни или биолошки напад, фински регрути у заштитним оделима и маскама мере ниво радијације. Простор који иначе служи као спортска дворана претворен је у велико склониште у којем стотине људи ноћ проводе на пољским креветима. Све је део велике вежбе у граду Куопију којом финске власти, службе и грађани увежбавају шта би требало да ураде када би се земља заиста нашла под нападом.

Према сценарију вежбе, кључна инфраструктура у Куопију погођена је сајбер-нападима, због чега су поремећени снабдевање електричном енергијом и водом. Истовремено постоји опасност од ракетних удара из Русије, с којом Финска дели више од 1.300 километара дугу границу, од Балтичког мора све до Арктичког круга.

Како пише Јуроњуз, вежба се одржава у тренутку када западни званичници упозоравају да Русија широм Европе спроводи кампању саботажа и изазивања поремећаја.

BloombergAdria.com

Међу инцидентима који се повезују с таквим активностима спомињу се пожари, напади на водну и енергетску инфраструктуру, као и коришћење дронова у ваздушном простору држава Европске уније. Подземна склоништа могу пружити заштиту од пројектила, али одговор на хибридне претње захтева знатно ширу припрему становништва и институција. Финска је након почетка рата у Украјини напустила деценије војне несврстаности и 2023. постала чланица НАТО-а, док јој се Шведска придружила годину дана после. Ипак, припреме за могући сукоб с Русијом у Финској имају много дужу историју.

Пензионисани пуковник финске војске Аско Мухонен, који је организовао вежбу у Куопију, каже да одбрана земље не почива само на војсци. Једнако важним сматра начин размишљања обичних грађана и њихову спремност да преузму одговорност за безбедност земље. Таквом приступу, сматра, придоноси и обавезно служење војног рока, које Финска није укинула ни након распада Совјетског Савеза.

BloombergAdria.com

- Нису сви срећни што морају да служе војску, али наша је дужност да служимо и штитимо ову земљу, као што су то чинили људи пре нас. Зато имамо своју независност - рекао је 23-годишњи регрут Јири Пиетикаинен, који је током вежбе учио како да управља склоништем.

Мухонен сматра да Финска мора пажљиво да проучи и искуства Украјине. Највеће склониште у Куопију може примити око 7.000 људи, али рат је показао да становници нападнутих градова често имају само неколико минута да пронађу заклон. Зато, сматра, није пресудно да свако склониште може да издржи нуклеарни удар. Важније је да грађанима буде довољно близу и да може да им пружи барем основну заштиту.

О томе из прве руке говори 20-годишњи украјински студент Дмитриј Унтила, који данас студира у Куопију. Када су 24. фебруара 2022. руске ракете погодиле његову родну Одесу, није имао право склониште у које би могао отићи па се склонио у улазном простору своје зграде. Каже да би претходна обука за такве ситуације у Украјини сигурно помогла јер пре почетка рата многи нису веровали да би се нешто такво заиста могло догодити. Сигурносне претње нису, међутим, ограничене само на могућност отвореног војног напада.

BloombergAdria.com

Јуха Расанен, директор електроенергетске твртке Савон Воима, каже да највећу природну опасност за енергетску инфраструктуру на подручју Куопија представљају обилне снежне падавине, олује и екстремно време. Ипак, након почетка инвазије на Украјину и одлуке компаније да престане да купују руско биогориво, број сајбер-напада на њихову мрежу знатно је порастао.

Инжењери су прошле године пронашли најмање десет налепница постављених на посебно осетљивим деловима енергетске инфраструктуре. Сличне ознаке пронашле су и друге финске енергетске компаније, а њихово порекло није било познато.

- Када би на таквом месту дошло до експлозије, могла би бити уништена цела брана - упозорио је Расанен. Изнад далековода примећени су и дронови, но није утврђено ко је њима управљао.

BloombergAdria.com

Финска безбедносно-обавештајна служба ипак је саопштила да је истражила велики број таквих опажања те да није пронашла ништа што би изазвало озбиљну забринутост. Наводе како су грађани од почетка рата у Украјини постали знатно опрезнији па чешће пријављују необичне појаве. Неке од уочених налепница, на пример, повезане су с геодетским радовима, док су бројна опажања дронова добила свакодневна и безазлена објашњења. Ипак, финске власти желе да грађани буду способни најмање 72 сата да функционишу без спољне помоћи ако нестане електричне енергије или вода постане неупотребљива за пиће.

Фински однос према могућој претњи из Русије тешко је одвојити од историје двеју држава. У ратовима са Совјетским Савезом Финска је изгубила око 11 посто своје територије, док је више од 400.000 људи, односно око 12 посто тадашњег становништва, морало да напусти своје домове на подручјима која се данас налазе у Русији. Та сећања су још увек жива.

BloombergAdria.com

У музеју ветерана у Куопију 95-годишњи Ристо Менконен за Јуроњуз је показао комад папира на којем је записао датуме бомбардовања града и имена погинулих. Као дете с оцем је потрчао према склоништу управо у тренутку када је пала бомба и убила петорицу очевих пријатеља.

- Не могу то заборавити - рекао је.

Пирко Наукаринен, која данас има 102 године, присетила се како је са само 16 година радила у пољској кухињи уз фронт и скривала се у јарцима током совјетских ваздушних напада.

BloombergAdria.com

Деведесетдвогодишња Аили Тоиванен свој је дом током ратова морала напустити чак два пута. Када је Владимир Путин 2022. покренуо инвазију на Украјину, признала је да се поново појавила стара бојазан, хоће ли у дубокој старости свој дом морати да напусти и трећи пут.

Управо зато у великој вежби у Куопију не учествују само војници и припадници служби. Кроз склониште пролазе студенти, волонтери, али и школска деца.

- Деца би ово требало да знају јер ће можда нешто морати да ураде сама. Одрасли им не могу увек помоћи - рекла је 11-годишња Аманда Хил, чији је разред један дан наставу провео у склоништу.

За Финце припремање за најгори сценарио не значи нужно да очекују рат, него да желе знати шта направити ако до њега икада дође. Пиетикаинен каже да због финске историје такве вежбе не сматра претеривањем.

- Ми смо Финци, па смо на неки начин помало песимистични према животу. Али историја показује шта се може догодити с Русијом - рекао је.

А Мухонен је однос према претњама из Москве сажео у једну поруку:

- Не верујте ономе што говоре, него посматрајте оно што раде.