Зашто Путин не искористи Посејдон? Одговор је застрашујућ

Према званичним руским тврдњама, Посејдон је аутономно подводно возило покретано нуклеарним реактором, што му омогућава изузетно велики домет и дуг боравак под водом. Његова намена је напад на стратешки важне циљеве, укључујући обалске градове и војну инфраструктуру.

Посебну пажњу изазивају тврдње да би детонација његове нуклеарне бојеве главе у близини обале могла да изазове огромна разарања, укључујући снажне таласе и широко радиоактивно загађење. Управо због тога Посејдон се често описује као оружје способно да изазове својеврсни „радиоактивни цунами“.

Зашто Кремљ није употребио Посејдон?

Упркос застрашујућим карактеристикама које му се приписују, Посејдон никада није употребљен у борбеним дејствима. Један од разлога јесте то што и даље постоје недоумице у вези са његовом пуном оперативном спремношћу.

Развој овог система пратила су одлагања, док његово распоређивање захтева специјализоване подморнице, одговарајућу инфраструктуру и поуздане системе за управљање и комуникацију.

Међутим, чак и уколико је Посејдон потпуно спреман за употребу, његово активирање представљало би нешто много озбиљније од коришћења још једног конвенционалног оружја. Лансирање нуклеарно наоружаног Посејдона значило би улазак у стратешки нуклеарни сукоб и отворило могућност катастрофалне ескалације са несагледивим последицама.

Због тога је његова највећа вредност за Москву можда управо у одвраћању противника – у чињеници да постоји оружје чије би последице потенцијални непријатељ морао да узме у обзир.

Од "застрашивања Запада" до стварног програма

Прве информације о необичном руском подводном систему појавиле су се 2015. године. У почетку се спекулисало да је реч првенствено о пропагандном потезу Москве и покушају да се Западу пошаље порука о развоју оружја које би постојећи системи одбране тешко могли да зауставе.

Ситуација је постала озбиљнија неколико година касније, када је Русија и званично представила Посејдон као један од својих нових стратешких система наоружања. Уследиле су информације о тестирањима, као и изградњи и прилагођавању специјализованих подморница намењених за његово ношење.

Ипак, Посејдон је и данас обавијен велом тајне. Није јавно познато колико је ових система произведено, у којој мери су оперативно распоређени нити какве су њихове стварне могућности у односу на оно што тврди Москва.

Управо зато Посејдон истовремено представља стварни руски војни програм, средство нуклеарног одвраћања и једну од највећих непознаница савременог стратешког наоружања.

(24седам)