Сунчев систем можда нема осам, већ чак 200 планета
Извор: Нпортал
06.09.2026.
16:15
ПРЕ тачно 20 година, у августу 2006. године, астрономи Међународне астрономске уније (IAU) гласали су да Плутон рекласификују у патуљасту планету.
Две деценије касније, расправа о тој контроверзној одлуци и даље траје – да ли је време да Плутон поново постане планета?
Неколико година пре гласања „IAU“, међу астрономима је било оних који су се залагали да се број планета у нашем Сунчевом систему смањи са девет на осам и да се Плутону одузме статус планете. Године 2000. Нил Деграс Тајсон отишао је толико далеко да је уклонио Плутон из поставке посвећене планетама у планетаријуму „Hayden“ у Њујорку.
BloombergAdria.com
Преиспитивање његовог статуса почело је још раније, током деведесетих, када су откривена удаљена тела у Кајперовом појасу иза Нептуна, са орбитама сличним Плутоновој.
Све је кулминирало у јулу 2005. године открићем Ериде, тела величине приближне Плутоновој, које је још удаљеније од Сунца. Поставило се питање – да ли је Ерида десета планета? А ако није планета, како онда Плутон може да задржи тај статус?
Годину дана касније о овом питању расправљало се на састанку Међународне астрономске уније, на којем су се окупили астрономи из целог света. Изнет је велики број предлога и противпредлога, а неки од њих би број признатих планета повећали чак на 14.
На крају је, међутим, Плутон сврстан међу патуљасте планете.
„Рекласификација“ или деградација
Иако је Плутон званично рекласификован, многи су одлуку доживели као његову деградацију. Међу научницима који су јој се противили био је и Алан Стерн, главни истраживач мисије „New Horizons“ ка Плутону.
Летелица „New Horizons“ лансирана је 2006. године, а до Плутона је стигла 2015. године, када је човечанству послала до тада најдетаљније снимке овог удаљеног света.
Неки научници тврдили су да је Плутон и даље на неки начин планета, само мала. Тај аргумент донекле је ослабљен чињеницом да му је Међународна астрономска унија доделила број мале планете 134340, какав се углавном користи за астероиде.
„Природу није брига како зовемо Плутон“
Плутон је током протеклих 20 година остао патуљаста планета. Међутим, на годишњицу гласања „IAU“ поново се поставља питање да ли је време да се та одлука преиспита.
Пол Бирн, планетарни астроном са Универзитета Вашингтон у Сент Луису, сматра да јесте.
– Да, Плутон је планета. И не само Плутон, већ и остале патуљасте планете: Церера, Ерида, Макемаке и Хаумеа, а да не помињемо Седну и Квар, који су патуљасте планете по свему осим по имену. На крају крајева, мислим да су сви они планете и не мислим да имамо било какву корист од тога да Плутон не убрајамо међу планете – рекао је Бирн за „Space.com“.
У одређеној мери, читава расправа јесте ствар семантике, што прихвата и Бирн.
– Природу није брига како зовемо Плутон – поручио је.
Међутим, перцепција јавности је друга ствар и управо ту Бирн сматра да је одлука „IAU“ из 2006. године подбацила.
Како објашњава, када држи јавна предавања о планетама, публика га не пита о активним азотним глечерима на Плутону или о томе како је настала његова огромна структура у облику срца. Уместо тога, људе највише занима зашто је Плутон деградиран.
Питање његовог статуса тако је, према Бирновом мишљењу, постало препрека представљању научних чињеница јавности.
– Учинили смо огромну медвеђу услугу јавности из перспективе промовисања науке. Начин на који смо представили ту поруку стао је на пут покушају да разумемо шта је Плутон – рекао је Бирн.
Један од аргумената из 2006. године био је да модели настанка Сунчевог система предвиђају постојање на стотине објеката сличних Плутону и Ериди који још нису откривени у расутом диску и Ортовом облаку, огромном и још недовољно истраженом подручју које би могло да се простире чак до једне светлосне године од Сунца.
– Једно од питања које су људи постављали било је: како ће деца запамтити имена 200 планета? Али само погледајте колико „Pokémon“-а деца знају по имену. Ако се на крају испостави да у Сунчевом систему има 200 планета, па шта? – рекао је Бирн.
Шта је планета према дефиницији „IAU“?
Начин на који класификујемо небеска тела мора да буде заснован на одређеном научном приступу. Међународна астрономска унија је 2006. године установила три критеријума за одређивање тога шта је планета.
Први је да тело мора да буде у хидростатичкој равнотежи, што значи да га је сопствена гравитација обликовала у приближно сферичан облик. Поред тога, његова унутрашњост треба да буде диференцирана, односно тежи елементи требало би да су се спустили ка језгру.
Гравитација Плутона обликовала га је у сферно тело.
Други критеријум је да тело мора да кружи око Сунца. Због тога се Месец не сматра планетом – он не кружи директно око Сунца, већ око Земље. Бирн, међутим, напомиње да би, када би се он питао, и велике месеце назвао планетама.
Строго тумачено, овај критеријум искључио би и егзопланете, јер оне не круже око нашег Сунца. Ипак, сматрамо их планетама јер круже око других звезда.
Додатну недоумицу представљају планете луталице које се самостално крећу кроз међузвездани простор. Астрономи откривају све већи број таквих слободно плутајућих светова.
Могуће је да су многи од њих настали у орбити око неке звезде, а потом били избачени из матичног система. Међутим, чини се да су неки могли настати директним урушавањем облака гаса, без матичне звезде, због чега се не уклапају у дефиницију „IAU“.
Најспорнији трећи услов
Трећа тачка дефиниције изазива највише критика. Према њој, да би неки објекат био планета, мора да „очисти“ своје орбитално суседство.
Другим речима, мора да буде гравитационо доминантан у подручју око своје орбите.
Плутон не испуњава овај критеријум јер се његова орбита укршта са Нептуновом, а у његовом окружењу налазе се и други објекти Кајперовог појаса са суседним орбитама.
То, међутим, отвара нова питања. Ако Плутон задире у Нептуново орбитално подручје, да ли би исти аргумент могао да се употреби и против Нептуна? А шта је са астероидима који пролазе близу Земље? Да ли њихово постојање значи да Земља није у потпуности „очистила“ своје окружење?
Управо у овом делу дефиниције постоје бројне недоумице, пише „Space.com“.
Планетарни процеси
Ако би одлука „IAU“ била одбачена, поставља се питање шта би требало да је замени и на који начин би планете требало класификовати.
Бирн сматра да би одговор могао да лежи у геофизичким особинама самих небеских тела.
– То што су округле и што су прошле одређени степен диференцијације има много смисла за мене. Са геофизичког становишта, ако су довољно велике да их сопствена гравитација обликује у кугле, онда су довољно велике да су прошле кроз неку врсту унутрашње хемијске обраде и да су способне за одређене активне геолошке процесе: ослобађање испарљивих материја које стварају атмосферу, вулканизам, геоморфолошке процесе на површини, па чак и краткотрајно магнетно поље. Зато Месец рачунам као планету, јер је прошао кроз такве планетарне процесе – објаснио је Бирн.
Он признаје да гасовити џинови немају сва ова својства јер немају чврсту површину, али нико због тога не доводи у питање статус Јупитера као планете.
Када је реч о Урану и Нептуну, још није у потпуности познато каква је њихова дубока унутрашња структура.
Ни назив „патуљаста планета“ не допада се Бирну јер, према његовом мишљењу, ствара утисак да постоји хијерархија међу планетама, са гасовитим џиновима на врху и патуљастим планетама на дну.
– Не постоји природна хијерархија; оне се не формирају према таквој хијерархији – рекао је он.
Иако су Плутон, Ерида и друге патуљасте планете састављене од материјала преосталог након формирања Сунчевог система, оне су се спајале на сличан начин као и друге планете, тако што су се мањи градивни блокови удруживали и формирали већа тела.
С друге стране, један од аргумената против враћања Плутону статуса планете јесте да би, уколико је он само један од потенцијално 200 сличних објеката, изгубио посебан положај. Као патуљаста планета, Плутон је најпознатији представник читаве категорије светова сличне величине.
Још 200 планета?
Прави тест могао би да уследи када астрономи почну да откривају неке од претпостављених великих објеката далеко од Сунца.
Све док су приближно величине Плутона, вероватно неће бити веће расправе. Али шта ће се догодити ако буде откривено тело величине Марса или чак Земље?
Такво тело могло би да је настало ближе Сунцу, а потом услед гравитационих интеракција са неком од џиновских планета буде избачено у спољашњи део Сунчевог система. Могло би, међутим, да буде формирано управо тамо, од истог материјала од којег је настао Плутон.
– Према дефиницији „IAU“, такво тело не би испуњавало услов да буде дефинисано као планета јер не би очистило своје орбитално суседство. Ако бисмо пронашли такву планету, то би био још један ексер у ковчегу покушаја да се ова тела разликују искључиво на основу тога где се налазе, а не на основу тога шта су – рекао је Бирн.
Без обзира на све, ако Плутон поново треба да буде планета, за то мора да постоји научно оправдање. Носталгија, национални понос или жеља да деца лакше памте имена планета нису довољни разлози за поништавање одлуке „IAU“.
Можда би, уместо тога, требало преиспитати сам назив „патуљаста планета“ и пронаћи прикладнију категорију.
Или једноставно још немамо довољно добре речи којима бисмо описали све што откривамо, пише „Space.com“. Појам планете укорењен је у историји дугој хиљадама година, из времена када људи нису разумели шта су заправо те „звезде луталице“.
Зато можда и није необично што данас наилазимо на проблеме када древни термин „планета“ покушавамо да применимо на савремено разумевање различитих типова светова.
Ако не постоји начин да се сва ова тела класификују доследно и на начин који ће задовољити све, можда би једноставно требало да престанемо толико да бринемо о томе.
Како год одлучили да га називамо, Плутон ће заувек остати Плутон.