Муслимани главна тема америчких избора, Венс предводи нападе

Потпредседник Џеј Ди Вaнс прошле недеље је демократског кандидата за Сенат у Мичигену Абдула Ел-Саједа назвао "врло, врло злим" и оптужио га да брани тероризам.

Повод су биле Ел-Саједове изјаве након напада на синагогу у предграђу Детроита у марту.

Муслимани постали важна тема кампање

У Тексасу је републикански гувернер Грег Абот затражио истрагу пројекта муслиманске заједнице због, како тврди, покушаја успоставе "шеријатских судова". Инвеститори и организације за људска права то одбацују. У Алабами је сенатор Том Тобервил, који се кандидује за гувернера, упозорио на радикални ислам и поручио да је "непријатељ пред вратима".

На изборима у новембру одлучиваће се може ли Демократска странка преузети контролу над Конгресом од републиканаца председника Доналда Трампа.

Према Pew Research Center-у, у САД живи око 5,5 милиона муслимана, односно око 1,6 посто становништва. Њихов политички утицај последњих је година порастао. Њујорк је добио првог муслиманског градоначелника Зорана Мамданија, Газала Хашми постала је заменица гувернера Вирџиније, а Ел-Сајед би могао постати први муслимански сенатор.

Републикански заступници Кит Селф и Чип Рој основали су клуб "Америка слободна од шеријата", док је Ренди Фајн са Флориде предложио закон за који тврди да ће зауставити "успон" шеријатског права у САД.

Ел-Сајед у средишту напада

Ел-Сајед, Американац муслиманске вере, постао је једна од главних мета такве реторике. Након што се мушкарац аутомобилом залетео у синагогу у којој су се налазила деца, Ел-Сајед је осудио напад, али је за починиоца рекао да "повређени људи повређују друге" те споменуо рођаке погинуле у израелском нападу на Либан.

Касније је рекао да су његове речи можда погрешно протумачене и извинио се. На Вансове оптужбе одговорио је да је "зло" одузимати здравствено осигурање радницима ради пореских олакшица милијардерима, повећавати трошкове хране и горива те делити људе ради политичке користи.

Републиканци га нападају и због сарадње с левим инфлуенсером Хасаном Пикером, који је својевремено рекао да је САД заслужио нападе 11. септембра. Тобервил је реаговао и на Ел-Саједову успоредбу усамљености у америчком друштву с већим осећајем заједништва код његове родбине у Египту.

- Ако толико мрзиш Америку, иди живи у Египат - написао је Тобервил.

Републиканци траже нову тему

Трампова подршка креће се око 33 посто, а бираче највише брину трошкови живота, рат против Ирана и царине. Истовремено се мења и однос Американаца према Израелу, особито међу демократским бирачима, међу којима расте саосећање с Палестинцима и противљење америчкој војној помоћи Израелу.

Аарон Хугхес, професор религијских студија на Универзитету у Рочестеру, сматра да републиканци појачавају фокус на муслимане јер им је теже бранити резултате на питањима попут инфлације, рата и имиграције.

- Ако се можете огрнути заставом и критиковати муслимане и ислам, онда се заправо не морате бавити стварним проблемима - рекао је Хугхес.

Такав приступ назвао је ширењем страха и упозорио да се цела заједница неправедно повезује с Хамасом или Ираном. Притом многи амерички муслимани деле део конзервативних ставова републиканаца, на пример противљење неким облицима абортуса и истополним браковима.

Исламофобија није ограничена само на републиканце

Стручњаци подсећају да америчке кампање имају дугу историју циљања мањина. Током председничке кампање 2024. Трамп и други републиканци ширили су лажне тврдње да хаићански имигранти у Спрингфилду у Охају једу кућне љубимце.

Асхик Сиддикуе из Демократских социјалиста Америке упозорава да исламофобична реторика није ограничена само на републиканце. Као пример навео је бившег гувернера Њујорка Андрева Цуома, који је прошле године током кампање против Мамданија у радијском интервјуу упитао: "Можете ли замислити Мамданија на тој функцији током напада 11. септембра?"

Тема је у међувремену изашла и из оквира предизборних скупа. Абот је у августу затражио савезну истрагу двеју ваздушних лука у Тексасу због просторија за исламско ритуално прање, тврдећи да државне ваздушне луке не смеју фаворизовати једну веру.

Његов тим тврди да се не циља муслимане због њихове вере. Демократски градоначелник Хјустона Џон Витмајер одговорио је да су простори за прање и молитву отворени свим путницима и запосленима, без обзира на њихову веру.