Бизарно: Еверест се топи, а један од криваца је људски урин

Док се поглед са Монт Евереста и даље сматра једним од највеличанственијих призора на планети, испод ногу хиљада људи који сваке године долазе у Непал одвија се много мање гламурозна прича. Лед се повлачи, снег нестаје, а један од неочекиваних проблема налази се тамо где га готово нико не би тражио – у људском урину.

У базном кампу на Евересту сваког дана настане више хиљада литара урина. Велики део завршава директно на глечеру Кумбу, а научници упозоравају да тај наизглед безазлен људски отпад има мерљив утицај на топљење снега и леда.

BloombergAdria.com

Хиљаде литара урина завршава на глечеру

Према истраживању о којем је известио „The New York Times“, током сезоне у базном кампу дневно настане више од 6.000 литара урина.

У кампу бораве алпинисти, планинари, водичи, носачи и бројни други радници који учествују у организацији експедиција.

Проблем је у томе што се отпадне воде и урин не уклањају на исти начин као чврсти отпад. Док постоје системи за прикупљање измета и његово одношење са планине, за урин таква инфраструктура углавном није доступна. Због тога он завршава на леденој површини и у снегу.

А реч је о подручју које је већ под снажним притиском климатских промена.

Базни камп више није само неколико шатора

Данашњи базни камп на Евересту тешко се може упоредити са изолованим планинским логорима из прошлости. Током главне сезоне тамо настаје право мало привремено насеље.

Алпинистима су доступни кафићи, интернет, тушеви, грејање и различите угоститељске услуге, што подразумева и велику потрошњу енергије.

Само током 2023. године за потребе кампова коришћене су стотине боца течног нафтног гаса, хиљаде литара керозина и више хиљада литара бензина.

Према истраживању, енергија потрошена за кување, грејање и друге потребе повезана је са топљењем између 2,5 и три милиона килограма снега и леда током пролећне сезоне.

У тој количини људски урин учествује са процењене 154 тоне, односно приближно пет до шест одсто.

Климатске промене ипак су главни проблем

Иако податак о урину звучи невероватно, научници не тврде да су туристи главни разлог због којег нестаје лед на Монт Евересту.

Далеко већи проблем представљају климатске промене.

Подаци показују да се глечери на подручју Евереста последњих деценија убрзано стањују, а од 2009. године стопа губитка леда готово се удвостручила.

Посебно забрињава чињеница да температуре у подручју базног кампа расту брже него на вишим деловима глечера прекривеним снегом.

Истраживачи су посматрали утицај људских активности, али у прорачуне нису укључили додатну топлоту коју стварају, на пример, хеликоптери, људи и животиње.

Због тога је људска активност у базном кампу само део много веће приче о загревању Хималаја.

Нестанак леда могао би да угрози и становнике долина

Последице повлачења глечера не завршавају се на самом Евересту. Како се лед топи, мењају се и глацијална језера која настају од отопљене воде.

Уколико се таква језера напуне изнад критичног нивоа или се природне ледене и камене препреке уруше, огромне количине воде могу изненада да се сруче низ стрме хималајске долине.

У таквом сценарију вода, блато, камење и комади леда могу великом брзином кренути ка насељима и инфраструктури.

Због тога стручњаци упозоравају на потребу сталног праћења ризичних подручја, израде мапа опасности и успостављања система за рано упозоравање. За становнике долина и неколико минута упозорења може да значи разлику између живота и смрти.

Размишља се и о пресељењу базног кампа

Све већи притисак на животну средину отворио је и питање будућности самог базног кампа.

Једно од могућих решења јесте његово премештање на стабилније тло, чиме би се смањио директан утицај туризма на глечер Кумбу.

Ипак, проблем је много већи од једног кампа и 6.000 литара урина дневно.

Монт Еверест постао је један од симбола климатских промена које се више не виде само у статистикама и научним графиконима. Лед који се повлачи, језера која расту и све топлији планински предели показују да се промене дешавају и тамо где се некада чинило да ће вечити снег и лед остати нетакнути.

А прича о хиљадама литара урина на највишој планини света само је необичан и готово бизаран детаљ много озбиљнијег питања – колико дуго ће највиши делови Хималаја моћи да издрже све већи притисак човека и све топлију планету.

(Блиц)