Извор:Фото: HENRY NICHOLLS/AFP/Profimedia. Depositphoto/AndrewLozovyi
Украјина планира да 18+ садржајем финансира рат
09.09.2026.
17:53
УКРАЈИНА се нашла у необичној ситуацији.
Људи који зарађују новац производњом садржаја за одрасле могу да пријаве приход и плате порез држави, али их истовремено због самог садржаја који производе може сачекати кривични поступак.
Управо је тај парадокс отворио питање које је добило и значајну економску димензију – ако индустрија већ постоји и доноси милионе долара, зашто је држава не би легално опорезовала?
Како пише „The Wall Street Journal“, украјинске власти покушавају да повећају пореске приходе у тренутку великих буџетских издатака.
BloombergAdria.com
Милиони долара већ пролазе кроз „OnlyFans“
Размере тржишта више нису занемарљиве.
Према подацима које преноси „The Wall Street Journal“, око 7.900 Украјинаца зарадило је током 2023. године више од 131 милион долара преко платформе „OnlyFans“.
Не односи се цео тај износ нужно на порнографски садржај, али бројка показује колики новац већ циркулише кроз дигиталну економију садржаја за одрасле.
Украјински посланик Јарослав Железњак, један од заговорника промене закона, процењује да би легализација и опорезивање ове индустрије могли да донесу држави чак 25 милиона долара годишње.
25 милиона долара за 30.000 дронова
Железњак потенцијални приход не представља само као пореску ставку, већ га преводи и у конкретну државну потрошњу.
Према његовој рачуници, 25 милиона долара могло би да буде довољно за набавку око 30.000 дронова.
Питање зато више није само да ли држава треба да дозволи производњу садржаја за одрасле, већ и да ли има економског смисла да гони индустрију која већ постоји, уместо да је регулише, опорезује и контролише.
„Плати порез, али можеш да одговараш“
Један од примера који најбоље осликава необичност постојећег система јесте случај украјинске креаторке садржаја за одрасле Свитлане Дворникове.
Према њеним наводима, годинама је остваривала велике приходе преко „OnlyFans“-а и уредно пријављивала зараду. Како преноси „The Wall Street Journal“, током неколико година украјинској држави платила је око 40 милиона гривни пореза, што је тада износило приближно 900.000 долара.
То је, међутим, није заштитило од истраге.
Полиција јој је претресла дом, запленила опрему и одузела око 200.000 долара у готовини, а против ње је покренут поступак повезан са производњом порнографског садржаја.
Њена прича постала је део шире кампање за промену закона.
Покренута је и петиција за декриминализацију садржаја за одрасле која је прикупила довољан број потписа да украјински председник Володимир Зеленски мора да одговори.
Бизнис се једноставно сели из земље
Проблем за Украјину није само у томе што не убира потенцијалне порезе. Дигитални бизнис може веома лако да се пресели преко границе.
Креатору садржаја нису потребни фабрика, њива или рудник. Довољни су камера, рачунар, интернет и платформа која послује глобално.
Због тога део украјинских креатора ради из иностранства, док други настављају посао из станова и скривених студија.
Резултат може бити супротан од онога што држава жели – уместо да приход остане у Украјини и буде опорезован, посао се сели тамо где је правни и порески оквир повољнији.
То је један од изазова савремене дигиталне економије, јер држава све теже може да контролише где се физички налази посао чији је основни производ дигитални садржај.
Ирина Мосијчук има другачију рачуницу
Посебно је занимљива прича Ирине Мосијчук, која води компанију „Beezone“.
Фирма се јавно представља као компанија за пословно саветовање, али „The Wall Street Journal“ наводи да се иза тога налази студио са десетинама веб-камера и моделима који раде углавном за клијенте из САД.
Мосијчук тврди да њени модели зарађују између 2.000 и 7.000 долара месечно.
Она истовремено покушава да са украјинским властима пронађе начин да тај посао легализује и опорезује.
Њена рачуница је једноставна – ако би индустрија могла слободно да расте, држава би могла да оствари знатно веће пореске приходе.
– Не желим да моја земља тражи подршку и оружје од других земаља – поручила је, према наводима „The Wall Street Journal“-а.