Извор:Фото: Kristina Kormilitsyna/Sputnik/Profimedia, Depositphotos/wlad74, Вештачка интелигенција
Ратна симулација са Русијом оголила слабост НАТО-а
09.09.2026.
19:29
РАТ у Украјини и све веће тензије између Русије и европских чланица НАТО-а поново су отворили питање колико би далеко могла да оде ескалација и како би Сједињене Америчке Државе реаговале у случају озбиљног инцидента на територији Алијансе, пише „The Washington Post“.
Управо то питање било је у средишту ратне симулације одржане у понедељак, у којој су учествовали актуелни амерички конгресмени, као и бивши амерички војни, дипломатски и обавештајни званичници.
Сценарио симулације смештен је у 2028. годину. Према замишљеној ситуацији, рат у Украјини и даље траје без јасног победника, док се криза шири и на Молдавију.
BloombergAdria.com
У једном тренутку, према сценарију вежбе, руски дрон погађа складиште горива у Румунији, чланици НАТО-а, при чему страдају цивили.
Реч је, међутим, о фиктивном сценарију осмишљеном како би учесници тестирали могућу реакцију Вашингтона и европских савезника.
Шта би урадиле САД?
У симулацији су амерички представници проценили да јавност у САД не би подржала снажну војну реакцију.
Без одлучујуће улоге Вашингтона, европске државе у сценарију нису успеле да постигну сагласност о заједничком одговору.
То је отворило и питање функционисања члана 5 НАТО-а, према којем се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све.
Симулација под називом „World War Next“ одржана је у организацији Института „Brooks“ Универзитета „Cornell“ и Фондације „Rockefeller“.
Аутор анализе „The Washington Posta“, који је учествовао у симулацији, оценио је да резултати показују све веће несугласице унутар безбедносног система који деценијама повезује САД и Европу.
Западне службе упозоравају на хибридне активности
Истовремено, западни званичници и аналитичари последњих месеци све чешће оптужују Москву за хибридне активности у европским државама које снабдевају Украјину оружјем.
Према анализи америчке стратешке саветодавне компаније „TD International“, активности које се приписују Русији у Европи у последњих шест месеци постале су „амбициозније и опасније“.
Аналитичари су од марта забележили 63 инцидента које доводе у везу са Русијом – од инцидената са дроновима и у ваздушном простору до саботажа, сајбер-напада и активности на мору.
Међутим, код дела тих случајева директна повезаност са руским државним структурама није јавно доказана.
Москва и Вашингтон траже простор за разговоре
Једна од тема недавне посете директора „CIA“ Џона Ретклифа Москви била је и ситуација на фронту, као и могућност отварања простора за озбиљније разговоре о прекиду ватре.
Руски председник Владимир Путин поручио је да Москва преферира разговоре посредством људи блиских америчком председнику Доналду Трампу.
– Потпуно нам одговара да радимо са људима које добро познајемо и којима углавном верујемо, људима блиским председнику Трампу – рекао је Путин.
Истовремено, украјински председник Володимир Зеленски упозорио је авио-компаније, осигураваче и друге кориснике руског ваздушног простора да он „постаје потпуно небезбедан“ због украјинских напада дроновима.
Путин је такве претње окарактерисао као „државни тероризам“.