Ову Јунгову реченицу деле милиони, али он је није рекао

„ЈА нисам оно што ми се догодило. Ја сам оно што бирам да постанем.“

Реченица звучи толико „јунговски“ да се годинама дели на друштвеним мрежама, мотивационим постерима и страницама посвећеним психологији са именом Карла Густава Јунга испод ње. Постоји само један проблем – нико није успео поуздано да пронађе те речи у његовим делима.

Цитат се неретко приписује и Јунговој аутобиографској књизи „Сећања, снови, размишљања“.

Истраживачи који су покушавали да утврде његово порекло, међутим, нису пронашли такву реченицу у књизи.

Иронија је у томе што је мисао веома блиска нечему о чему је Јунг заиста писао.

Шта је Јунг заиста написао

У „Сећањима, сновима, размишљањима“ Јунг описује необичну епизоду из детињства.

Када је имао 12 година, после једног инцидента почео је да доживљава епизоде губитка свести због којих месецима није похађао школу.

Одсуство са наставе му је у почетку чак пријало.

Онда је случајно чуо разговор свог оца са пријатељем.

Отац је говорио о страху за будућност свог сина и питао се шта ће бити са њим ако никада не буде способан да ради и самостално се издржава.

Тај разговор је, према Јунговом каснијем сећању, представљао прекретницу.

Почео је озбиљно да учи и свесно да се супротставља проблему који га је удаљио од школе. Епизоде су временом престале.

Управо због таквих делова Јунгове биографије чувена реченица делује као нешто што је лако могао да напише.

Али изгледа да није.

Па ко је онда аутор

Траг води до америчког јунговског аналитичара Џејмса Холиса.

Формулација:

„Ја нисам оно што ми се догодило, ја сам оно што бирам да постанем“

појављује се у вези са Холисовом књигом „Swamplands of the Soul“ из 1996. године.

Тек касније реченица почиње масовно да се шири интернетом са Јунговим именом испод ње.

Тако је настао готово школски пример живота погрешно приписаног интернет цитата.

Неко формулише мисао која звучи као савршен сажетак филозофије познатог аутора, реченица почне да кружи, име оригиналног писца постепено нестане, а далеко познатије име заузме његово место.

После довољно дељења, цитат практично добије сопствену биографију.

Није Јунгов, али јесте близак Јунгу

Због тога је овај случај занимљивији од обичног погрешног потписа испод фотографије на друштвеним мрежама.

Иако нема поузданих доказа да је Јунг икада написао баш те речи, идеја да човек није само пасивни производ онога што му се догодило може да се повеже са ширим питањима којима се бавио.

Јунг је велики значај придавао процесу индивидуације – развоју личности кроз суочавање са различитим, па и непријатним деловима сопствене психе.

Зато погрешан цитат звучи уверљиво.

Довољно је близак Јунговим идејама да му милиони људи поверују, али довољно далеко од његових стварних речи да га у његовим књигама – нема.

А то је можда и најзанимљивији део читаве приче: интернет је успео да Карлу Јунгу припише реченицу коју највероватније никада није написао, управо зато што сви мисле да звучи као нешто што би Јунг рекао.

(Ona.telegraf.rs)