"500.000 људи на концерту Томпсона не зна шта је Јасеновац"

Прослављени редитељ Лордан Зафрановић гостовао је у ауторској емисији "Релативизација" код новинарке Љиљане Смајловић, где је пред премијеру свог дугоочекиваног остварења "Златни рез 42: Ђеца Козаре" заказану за 2. октобар у Сава Центру у оквиру отварања предстојећег ФЕСТ-а.

Он је отворио душу о најтежим историјским темама, злу, сопственом прочишћењу, али и о контроверзном хрватском певачу Марку Перковићу Томпсону.

BloombergAdria.com

Говорећи о актуелним друштвеним феноменима и масовним окупљањима, редитељ се дотакао Томпсона и опасности које носе манипулисане масе.

- Томпсон је један мали, ситни певач, јадни који зарађује новце - почео је Зафрановић на шта га је Љиљана одмах упитала: "А оних пола милиона људи?".

Зафрановић је изнео свој став о том скандалозном концерту.

- Чекајте, колико је то опасно. Тај мали певач окупља 500 хиљада људи који дигну руке. Замислите само да уместо тог малог ситног певача један врхунски политичар који хоће да уништи некога са друге стране. Па он већ 500 хиљада оних који крећу одмах. Шта певач је певао, они дигну руке овако. Али замислите да уместо њега неко прави, велики. Кад кажем велики, у злу - рекао је редитељ.

Дотакавши се филозофске и уметничке равни зла у свом новом филмском остварењу, Зафрановић је повукао паралелу са нацизмом и страхотама у Јасеновцу.

- Јер и зло је величанствено. Немојте заборавити. Колико је добро добро величанствено, толико је зло и величанствено. Ми имамо исто сцену у филму у којем један од тих највећих зликоваца у Јасеновцу говори како је зло величанствено. Свако клање га је доводило до трећег неба. И кад је то изгубио због погледа Вукашина, постаје крпа. И он каже то. Он каже: "Ја сам постао крпа. Почео сам личити на људе које видиш сваки дан. На мене и на вас." А пре тога је имао величанствено, он се осећао као, каже он: "На деветом небу" - испричао је Лордан.

BloombergAdria.com

У Хрватској ме игноришу и бришу

Зафрановић је отворено признао да је било изузетно тешко скупити новац за овакав филм јер нико у Европи није хтео да финансира причу о Јасеновцу. Тек након неколико одбијања, Филмски центар Србије је препознао важност пројекта и доделио му основна средства, а у финансирање се, на срећу, укључио и РТС, за који је снимљена и ексклузивна серија од седам епизода.

На питање да ли ће усред Загреба смети гласно да понови да су то зло починиле његове комшије Хрвати и усташе, Лордан је одговорио без длаке на језику.

BloombergAdria.com

- Па сасвим сигурно да ћу моћи да кажем, ако ми се пружи прилика. Ја сам заиста овај филм радио у првом реду због тог народа тамо, с обзиром на ово што се дешава, ова ревизија историје, смањивање свега и свачега, убацивање неких потпуно невероватних ствари унутар тог логора Јасеновац, да је то био практично логор за одмор. Ти млади људи који дижу руку у знак усташког поздрава, тих пет стотина хиљада колико их је било на Томпсоновом концерту, немају појма шта је Јасеновац. И немају појма шта је тај поздрав и шта је иза тог поздрава настајало. Немају појма. Ја нисам знао до своје тридесете године шта, док нисам се сусрео са логором - испричао је Лордан.

"Скинуо сам усташку кошуљу"

Разговарајући о томе како уметност перципира зло које човек носи или којем сведочи, редитељ је упутио снажну, личну и емотивну поруку о потреби за катарзом, искупљењем и скидањем терета прошлости.

- Према томе, како ја и ви знамо шта значи зло? Шта је то зло? Кад нисмо никад никоме урадили никоме зло. Једноставно ми је била потреба да се на неки начин да ја очистим, да ја нисам то. Ја сам недавно рекао у неком разговору да сам скинуо са себе усташку кошуљу. Ако треба и ја ћу клекнути да тражим опрост. Овај мој филм који сам радио, то је моје тражење опроштаја. Зато сам ја то радио - каже Зафрановић.

На крају разговора, осврнувши се на снагу појединца у судару са системима и идеологијама, Зафрановић је закључио.

- Довољно је један човек то каже, па да буде покренуто све. Цео народ. Довољно је један човек да се побуни па да систем падне. Довољно је један човек да вам покаже нешто шта вам је необјашњиво, па да вам постаје цео свет одједном другачији. Према томе, идемо. Ако не можемо масовно, можемо појединачно - испричао је Зафрановић.

(Информер)