Користите BlaBlaCar у Србији? Казна иде до 150.000 динара

Проблем није сама апликација, већ то што домаћи прописи још не препознају јасно разлику између дељења трошкова путовања и нелегалног комерцијалног превоза.

Према информацијама из правосудних кругова које преноси „Biznis.rs“, домаћи прекршајни судови већ су доносили пресуде због незаконитог обављања превоза у случајевима повезаним са коришћењем оваквих платформи.

Адвокат Марија Милојковић објашњава да Закон о превозу путника у друмском саобраћају садржи одредбе о незаконитом обављању превоза које могу да обухвате и ситуације које возачи не доживљавају као комерцијални превоз.

Казна од 50.000 до 150.000 динара

Према њеним речима, проблем представља широко постављена законска дефиниција.

– У Закону о превозу путника у друмском саобраћају постоји прекршај „незаконитог обављања превоза“ који чини особа која нема својство превозника уколико га обавља два или више пута у току дана, недеље или месеца на путу на коме постоји јавни превоз или се путници, који нису чланови породице, укрцавају и искрцавају на местима где постоји аутобуско стајалиште – објашњава Милојковићева.

Она сматра да је одредба непрецизна и да би, ако се широко тумачи, могла да обухвати и ситуације које немају карактер класичног комерцијалног превоза.

Као околности које закон повезује са незаконитим превозом наводе се, између осталог, наплата услуге, вожња на релацији на којој постоји линијски превоз, превоз више од пет особа, вожња „од врата до врата“, јавно оглашавање превоза или ситуација у којој возач не може самостално да сноси трошкове путовања.

– Дакле, довољно је да постоји један од ових облика и већ улазите у зону прекршајне одговорности. Уколико се докаже да сте одговорни за овај прекршај, можете бити кажњени новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, што се већ дешавало у пракси наших прекршајних судова – наводи адвокат.

Инспектори заустављају и возила оглашена преко апликације

Према информацијама из правосудних кругова, инспектори и друга овлашћена лица у пракси заустављају и возила чије су вожње претходно оглашене преко апликација за дељење превоза.

То, међутим, не значи да возач аутоматски добија казну на лицу места.

Подноси се захтев за покретање прекршајног поступка, а о одговорности потом одлучује надлежни суд.

Терет доказивања је на подносиоцу захтева, па је за кажњавање потребно доказати да конкретна вожња испуњава законске услове за незаконито обављање превоза.

Милојковићева истиче да заиста постоје и нерегистровани превозници који платформе за дељење вожње користе како би остварили профит.

Као пример наводи случајеве у којима возач од путника тражи знатно више новца од цене приказане на платформи, чиме вожња добија карактер комерцијалне услуге.

Ипак, према њеном личном искуству као дугогодишњег корисника ових платформи, такви случајеви нису правило.

Да ли је дељење трошкова исто што и наплата превоза?

Управо ту настаје једно од најважнијих питања.

– Друго питање на које тренутно немам одговор јесте да ли се „наплата услуге превоза“ у нашем праву поистовећује са „учествовањем у трошковима превоза“ – каже Милојковићева.

Другим речима, постоји битна разлика између возача који је свакако кренуо из Београда за Ниш и са неколико путника поделио трошкове горива и особе која организује вожње како би на њима зарађивала.

Према оцени адвоката, управо би ту разлику закон требало прецизније да дефинише.

Француска већ раздвојила дељење вожње од бизниса

Као могуће решење Милојковићева наводи модел који постоји у Француској.

Тамо је дељени превоз дефинисан као заједничко коришћење моторног возила возача и једног или више путника ради некомерцијалног путовања које возач обавља за сопствене потребе.

Кључно је да возач на путовању не остварује зараду, већ само дели трошкове са путницима.

– Дакле, имамо одличне примере из упоредног права и потребно је да се они уподобе нашем правном систему и пракси – сматра Милојковићева.

Питање би ускоро могло да добије јасније законско решење. У августу је организована јавна расправа о нацрту новог закона, која је завршена почетком септембра.

– Остаје да се види да ли су заиста имали у виду и ову материју – закључује Милојковићева.

До тада, сама чињеница да неко користи „BlaBlaCar“ не значи да чини прекршај, али начин на који је вожња организована и наплаћена може возача да уведе у зону прекршајне одговорности – са казном која може да достигне 150.000 динара.

(Telegraf.Biznis.rs)