Нађена потпуно нова врста дивље мачке: Мања од кућне (ФОТО)

Мачка, коју локалне заједнице зову тилкајо, део је групе малих мачака онцила које се налазе у већем делу Јужне Америке. Врста тилкајо је откривена у планинској регији Јунгас у Боливији, где су шуме често прекривене облацима и окружене влажним ваздухом, наводе истраживачи.

Мачка је дугачка око 46 центиметара, а тешка 1,4 килограма, што је чини мањом од просечне кућне мачке.

Истраживачи су користили генетске податке како би потврдили да је реч о новој врсти и дали су јој латински назив Leopardus tilcayo, задржавши њено локално име.

- Њено крзно је светло смеђе... с неправилно обликованим розетама по телу - казала је Паола Ногалес-Аскарунз, истраживачица Националне географије и једна од ауторки студије која описује нову врсту објављене у четвртак у часопису Current Biology, пише Ројтерс.

Мало тога је познато о биологији и начину живота мачке. Остаци мањих глодара у узорцима њеног измета упућују на то да они можда чине део њене прехране, а снимци камера да би могла бити активнија ноћу, појаснила је Ногалес-Аскарунз.

Онциле су такозване криптичне врсте, што значи да их није могуће разликовати само на темељу изгледа, рекао је еволуциони биолог и један од аутора студије Јонас Лескроарт са белгијског универзитета Антверпен. Те мачке раније су се сматрале јединственом врстом, али генетска истраживања су пре више деценија утврдила да би се могло радити о већем броју врста. Лескроарт је описујући нову врсту рекао да су „наше информације тренутно ограничене на две живе јединке које смо прегледали и мањи број снимака камере“.

Једна од живих јединки је 10 година стар мужјак који сада живи у прихватилишту за дивље животиње Сенда Верде након што га је локална породица држала у свом дому.

„Другачија животиња“

Посматрање мачке у Боливији је постало занимљиво јер „њене карактеристике нису одговарале описима, који се већином темеље на бразилским мачкама“, рекла је Ногалес-Аскарунз.

- Због тога смо се запитали: какве онциле заправо имамо у Боливији?

Њихов тим је анализирао узорке ДНК 38 мачака из више јужноамеричких земаља, укључујући осам музејских примерака. Студија је утврдила да су онциле заправо пет генетски различитих врста.

- Никада нисмо очекивали да би ова боливијска онцила била засебна врста, а нико никада није предложио да је се сматра другачијом животињом, подврстом или нечим другим - казао је Лескроарт.

Генетска анализа упућује на то да се врста тилкајо одвојила од других онцила пре отприлике 1,4 милиона година. Ако је више разлика у ДНК, научници претпостављају да су се врсте касније одвојиле, појаснио је Лескроарт, додајући да овај јаз у правилу значи различите врсте.

Тим истраживача је описао и нову подврсту онциле у перуанској регији Јунгас, назвавши је Leopardus tigrinus antisuyo по истоименој регији древног царства Инка које укључује подручје на којем та подврста обитава.

Према Црвеном листу Међународне уније за заштиту природе (IUCN) који прати статусе врста, онциле су тренутно означене као „рањиве“ врсте чија се популација смањује.

Истраживачи су поделили своје налазе са IUCN-ом, који ће одвојено проценити пет врста. То би могло дати бољи увид у њихов статус, рекао је Лескроарт, а врсте попут тилкаја би могле потенцијално бити угрожене када их се одвојено процени.

Потреба за јаснијом проценом је посебно важна у Јунгасу, једном од најугроженијих екосистема регије.

Планинске шуме се суочавају са све већим притиском дефорестације, ширењем пољопривредних земљишта, пожарима које узрокују људи и рударењем, казала је Ногалес-Аскарунз. Обнова шума оштећених пожарима, заштита преосталих шума и одржавање веза између станишта су хитни приоритети, додала је.