Како је "Пепси" постао шеста војна светска сила?

Звучи као апсурдна шала, али крајем осамдесетих година прошлог века амерички „Пепси“ и Совјетски Савез склопили су посао у којем су се међу средствима плаћања нашли и расходовани ратни бродови.

Ова необична трговина била је последица једног од највећих проблема пословања између Истока и Запада током Хладног рата: совјетска рубља није могла слободно да се мења за западне валуте.

Зато је „Пепси“, уместо класичне наплате, годинама прихватао робу коју је могао да прода на другим тржиштима.

А онда су на ред дошле и подморнице.

BloombergAdria.com

Све је почело чашом „Пепсија“ у Москви

Прича почиње 1959. године, на Америчкој националној изложби у Москви.

Током изложбе амерички потпредседник Ричард Никсон и совјетски лидер Никита Хрушчов водили су чувену „кухињску дебату“, расправљајући о предностима капиталистичког и социјалистичког система.

У том необичном сусрету две велике силе своје место нашао је и „Пепси“.

Доналд Кендал, тадашњи руководилац компаније, искористио је прилику да Хрушчову понуди чашу газираног пића.

Био је то почетак пословног односа који ће касније довести до једног од најнеобичнијих трговинских споразума у историји компаније.

Пиће плаћали вотком

„Пепси“ је 1972. године постигао договор о уласку на совјетско тржиште.

Међутим, постојао је проблем: совјетска рубља није била слободно конвертибилна, па компанија није могла једноставно да наплати продату робу и пребаци зараду у Сједињене Државе.

Решење је пронађено у робној размени.

Совјетски Савез добијао је концентрат за производњу „Пепсија“, док је америчка компанија заузврат добијала права на продају совјетске вотке „Столичнаја“ на америчком тржишту.

Тако су две државе које су се надметале у наоружању истовремено трговале газираним пићем и алкохолом.

Али крајем осамдесетих година овај аранжман постао је недовољан за обим пословања.

Совјети понудили ратне бродове

Приликом обнављања трговинског споразума 1989. године, Совјетски Савез понудио је америчкој компанији нешто што се тешко могло очекивати од произвођача безалкохолних пића.

Расходоване војне бродове.

Према широко преношеним описима овог посла, договор је обухватао 17 подморница, једну крстарицу, једну фрегату и један разарач.

Бродови нису били намењени војној употреби. Реч је била о пловилима која су изгубила оперативну вредност и која је требало продати као старо гвожђе.

„Пепси“ тако није добио морнарицу којом би могао да ратује, већ необичну робу чијом продајом је требало да наплати своје производе.

Од подморница до старог гвожђа

Америчка компанија није намеравала да задржи бродове.

Пловила су била намењена продаји шведској компанији за прераду старог гвожђа, чиме би се њихова вредност претворила у новац.

Уместо да одржава подморнице и разараче, „Пепси“ је желео да настави оно због чега је и дошао у Совјетски Савез – да продаје газирано пиће.

Ипак, необичан договор временом је прерастао у интернет легенду према којој је произвођач „Пепсија“ постао шеста највећа војна сила на свету.

Та тврдња није тачна: компанија није располагала оперативном флотом, обученим посадама нити војном командом.

Али стварни догађај је и без тога довољно необичан.

У време када су Сједињене Државе и Совјетски Савез деценијама мерили своју војну моћ бројем ракета, тенкова и подморница, једна америчка компанија успела је да совјетске ратне бродове претвори у средство плаћања за газирано пиће.

(medium.com)