ШОК У САРАЈЕВУ: "Уз зид националног споменика пеку прасе"

Из управе музеја реаговали су након што је објављено да су двојица мушкараца протеклог викенда на ражњу испекли прасе у ботаничком врту, што је документовано и фотографијама. Испоставило се како то није први инцидент такве врсте, а из музеја упозоравају како део њихове зграде у којој се чувају неки од највреднијих експоната, попут златног прстена краља Твртка или владарског трона краљице Јелене из 14. века, као и чувеног јеврејског списа Сарајевске хагаде који сведоче о историји БиХ, за приватне потребе користе чланови породице некадашњег домара.

- Та породица континуирано, поред стана који им је додељен на дискутабилан начин, узурпира и ботаничку башту, константно правећи проблеме и инциденте запосленима, посетиоцима и извођачима. Упркос уложеним напорима и средствима да се јужни ботанички врт музеја уреди, приведе сврси и отвори за пријатеље и посетиоце музеја, немоћно сведочимо да се уз зид националног споменика прави ајвар или окреће прасе - навели су у реаговању из управе музеја.

Апеловали су на инспекцијска тела и агенције за спровођење закона, као и на тела за заштиту културног наслеђа да конкретно реагују и санкционишу изгреднике, а на власти да изместе домареву породицу чије понашање угрожава институцију чије је седиште проглашено националним спомеником.

Земаљски музеј БиХ утемељен је још за време аустроугарске владавине 1888. и једна је од седам културних институција од националне важности за БиХ чији је статус постао споран након потписивања Дејтонског споразума. 

Власти Републике Српске тај музеј заједно с установама попут Уметничке галерије БиХ или Кинотеке, као и Националне и универзитетске библиотеке упорно одбијају да признају за државну институцију и блокирају његово финансирање кроз државни буџет. Инсистирају да је то одговорност Федерације БиХ и тврде да БиХ као држава нема заједничко историјско и културно наслеђе, односно да оно припада искључиво ентитетима.

Противљење свакој врсти подршке Земаљском музеју БиХ išlo је тако далеко да су се из РС-а успротивили и томе да се он загрева енергијом из котларнице која опслужује оближње седиште Савета министара БиХ и државног парламента. Земаљски је музеј по први пут у својој историји морао бити затворен 2012. године и то све до 2015. године јер запослени нису добијали плате, а нико није финансирао текуће трошкове.

Трајног решења овог проблема за сада нема, а музеј се финансира на основу исплата једнократне помоћи.