"Болесно стање!" Рафаило објаснио што се распадају бракови

У видео насловљеном "Зашто се данас распадају бракови", забалежен је део његовог говора, у којем објаснио да се човеково духовно стање, баш као и физичко, може препознати по његовим потребама. Као пример је навео дете које престане да једе.

- Мајка види да јој дете не доручкује, или не руча, или не вечера. Па се пита: "Шта, нешто није у реду?" Нешто није у реду. Изгубило је апетит. Видите, тако је и у цркви: људи се не причешћују, немају потребу. То је болесно стање. Здрав човек има потребу за причешћем. Природну потребу - рекао је отац Рафаило.

Према његовим речима, проблем није у томе колико често неко одлази у цркву или се причешћује, већ да ли то заиста произлази из његове унутрашње потребе.

- Није поента у томе: "Ајмо ми сваки дан у литургију". Може, али то треба да се носи. Треба да будеш тај, да то буде израз твоје потребе. Ако јесте, ајмо слободно. А ако не, неће то дуго трајати - објаснио је.

Однос према литургији

Говорећи о односу верника према литургији, указао је и на оно што види као знак немара - кашњење на службу и однос према литургији као према нечему што може да сачека.

- Пазите, каснимо. Притом, не долазиш ти на ручак код мене, па оно, ето, касниш: "Сачекаћу те". Цар, човече, небески. Разумете? Архијерејска литургија. Видите, Бог стигао - рекао је отац Рафаило.

Посебно је нагласио да вера, према његовом схватању, не треба да се своди на форму и пуко испуњавање обавеза, већ на стварну унутрашњу потребу човека.

- Кад кажемо причешће, није то "причестио сам се" и тако је. Спремио сам се, нисам се спремио... Ако си гладан и ако си жедан, разумете? То је живот. Ти се причестио животом. Ти си пио из чаше као онај који је жедан живота. Јер осећаш да је Христос твој живот - поручио је.

Човекова потреба за духовном "храном"

Отац Рафаило истакао је да се, када човек изгуби ту унутрашњу повезаност са вером, могу јавити различите крајности - од немара до, како је рекао, "лажне литургијске ревности".

- Тачно можете да препознате болесне пројаве, назови, литургијског, лажног предања и лажне литургијске ревности. Или литургијске немарности. То су крајности - рекао је.

У наставку је говорио о човековој потреби за духовном храном, поредећи је са физичком глађу и жеђу. Како је објаснио, баш као што тело не може да живи без онога што долази из спољног света, тако и душа, према хришћанском учењу, има потребу за духовном храном.

- Глад. Па сви разумемо глад, је л' тако? Жеђ. То су општа стања. Тако да, кад говоримо о Христу као о животу, то је, знате, то је та нека онтолошка, како би се рекло, димензија. То је и за мене и за тебе и за све. Ту нема разлике - навео је.

Отац Рафаило закључује да човек може да бира различите путеве у животу, али да, према његовом тумачењу, постоји дубља потреба коју ништа друго не може да испуни.

- Можеш ти да бираш разне путеве живота. Можеш да се храниш и печуркама и разним другим плодовима, и мора и гора, али само те Он може утешити. На оном онтолошком нивоу. Значи, само Он може биће да ти утеши, да испуни. Јер се ради о природном сродству душе са Њим - рекао је.

На крају је ту потребу описао кроз слику душе која мора да се "храни" како би могла да духовно узраста.

- Тако и душа треба још овде да се препороди за ону земљу живих, да се у њој духовно храни, да духовно узраста, напредујући у Господу - закључио је отац Рафаило.