Извор:Фото: Depositphotos/bloodua
Најтежа зграда на свету налази се у нашем окружењу (фото)
22.09.2026.
22:34
ПАЛАТА парламента у Букурешту тешка је невероватних 4,1 милион тона, због чега је Гинисова књига рекорда сматра најтежом зградом на свету.
Међутим, њена тежина само је један део приче. Иза изградње овог монументалног објекта крије се много мрачнија историја.
Неке грађевине остављају утисак због својих димензија, монументалности, лепоте или историје. Бурџ Калифа, највиша зграда на свету, са антеном досеже 828 метара.
У Јемену се и данас могу видети неки од најстаријих објеката налик небодерима, изграђени још у 16. веку, док се у Хагу налази једна од најстаријих зграда парламента у којој посланици и данас заседају.
Али зграда парламента у Букурешту држи један прилично необичан рекорд. Са тежином од око 4,1 милион тона, сматра се најтежом грађевином на свету.
BloombergAdria.com
Монументална грађевина настала по налогу диктатора
Палата парламента нема футуристичке торњеве који сежу у облаке нити стотине спратова. Њена огромност крије се у површини, масивној конструкцији и, пре свега, у причи о томе шта је све морало да нестане да би била изграђена.
Градњу је наредио румунски диктатор Николае Чаушеску, који је желео да изгради ново политичко и административно средиште и тако покаже моћ свог режима.
Палата је огромна. Простире се на око 365.000 квадратних метара, дуга је 270 метара, широка 245, а висока 84 метра.
За поређење, Версајска палата простире се на око 63.154 квадратна метра, што значи да је зграда у Букурешту по површини готово шест пута већа.
Чак је и корисна површина Бурџ Калифе, која износи око 393.000 квадратних метара, тек нешто већа. Разлика је у томе што се небодер у Дубаију уздиже до невероватних 828 метара, готово десет пута више од палате у Букурешту.
Иако данас више није највећа административна зграда на свету, њен рекорд по тежини и даље није оборен.
Милион кубних метара мермера и 3.500 тона кристала
Бројке повезане са изградњом палате готово звуче нестварно.
Према подацима румунског парламента, за градњу је утрошено око милион кубних метара мермера, 700.000 тона челика, 3.500 тона кристала, 900.000 кубних метара дрвета, 2.800 лустера и око 220.000 квадратних метара тепиха.
Готово сви материјали потицали су из Румуније.
На пројекту је учествовало више од 100.000 људи, док је на врхунцу градње готово 20.000 радника радило у три смене, непрекидно, 24 сата дневно. Између 1984. и 1990. године на градилишту је учествовало и око 12.000 војника.
Главна архитекткиња пројекта била је Анка Петреску, која је имала само 28 година када је преузела огроман задатак.