Славимо велике мученице: За здравље изговорите ову молитву

Минодора, Митродора и Нимфодора су биле три рођене сестре из Витиније. Васпитане у хришћанском духу, повукле су се из града у пустињу, жељне да се у потпуности посвете Богу и приближе му се кроз молитве и пост.

Убрзо су људи почели да им доводе болесне ради лечења, па су постале надалеко познате по својим исцелитељским моћима. Када је за њих чуо кнез Фонтон, наредио је војницима да их доведу на суд. Међутим, предање каже да је њихово лице, иако испосничко, красила посебна лепота, озарена унутрашњим миром и благошћу Божијом, па је кнез остао затечен када су ступиле пред њега.

Ласкао им је и обећавао да ће их одвести цару који ће их удати за своје велможе, те да ће живот провести у богатству и изобиљу, али оне су одлучно одбиле све понуде. То је разбеснело кнеза, па је наложио војницима да најпре баце на муке Минодору, а њене сестре затворе у тамницу. После тешких мучења, кнез је викнуо израњављеној и искрвављеној Минодори:

"Принеси жртву боговима!"

На то је света мученица одговорила:

"Зар не видиш, ништа друго и не чиним, него сву себе приносим на жртву Богу мојему?"

Када је Минодора издахнула у мукама, кнез је извео остале две сестре и поставио их поред њеног мртвог тела, наговарајући их да се одрекну Христа.

Међутим, Митродора и Нимфодора остале су непоколебљиве у намери да за Христа, ако треба, дају и сопствене животе. Фонтон их је потом убио, али у том тренутку, како предање каже, ударио је гром из ведрог неба и на месту усмртио кнеза и све његове војнике.

Хришћани су чесно сахранили тела светих Божјих мученица. Страдање ових сестара догодило се, према предању, између 305. и 311. године, у време цара Максимијана Галерија.

Народна веровања и обичаји на данашњи дан

У народу постоји веровање да на данашњи дан треба бити благ према својим ближњима и избегавати сваку врсту свађе. Са непријатељима ваља закопати ратне секире, пронаћи смирење у срцу и отворити место за праштање.

Према веровању, у цркви се треба помолити за здравље породице у част сестара које су лечиле болесне и убоге, а нису једна другу напустиле ни у најстрашнијим мукама.

Будући да су сестре биле нераздвојне у животу и страдању, овај празник се у народној традицији посебно поштује као заштитник сестринске љубави и женске слоге.

Верује се да сестре на овај дан не би требало да се препиру нити да позајмљују одећу једна од друге, како не би унеле немир и раздор у дом. Старији су такође веровали да девојке које траже унутрашњи мир и добру прилику треба ујутру да се умију хладном водом на извору или чесми и изговоре кратку молитву за просветљење ума и лепоту душе.

Пошто предање спомиње гром који је спржио мучитеље, народно веровање налаже да на овај дан не ваља копати у винограду нити радити на отвореним пољима ако се на небу појаве тамни облаци, јер се грмљавина сматра опоменом.

Наши стари су веровали да ако данас буде грмљавине, обавезно треба избегавати излазак напоље. Такође, пошто су сестре сматране великим исцелитељкама, у народу се веровало да је ово последњи тренутак у раној јесени када се сакупљају лековите траве. Сматрало се да чај скуван од биљака убраних на данашњи дан има посебну моћ у борби против јесењих грозница и прехлада.

Тропар (глас 1):

Јагњету и Пастиру Христу бисте приведене мучеништвом, овчице разумне, добру трку свршивши и веру сачувавши: Зато данас радосним душама прослављамо, величанствене, свету успомену вашу, Господа Христа величајући.