АЛГОРИТАМ УМЕСТО САВЕСТИ: Ројеви AI дронова сами бирају мете

Последњих година обе војске су на фронт послале полуаутономне беспилотне летелице и сада се силовито такмиче ко ће пре да створи потпуно самосталне борбене дронове.

С обзиром на досадашњи развој и велики темпо производње у Русији и Украјини, сасвим је изгледно да ћемо за неколико година гледати ратишта на којима оперишу стотине или чак хиљаде потпуно самосталних летелица. Међутим, технологија која стоји иза оваквог ратовања развија се знатно брже од правила и механизама којима би Москва и Кијев задржали бар какав-такав људски надзор над оружјем.

Алгоритам уместо људске савести

Стручњаци за технологију наоружања прибојавају се да ће потребе на фронтовима потпуно прегазити човекову улогу у одабиру мета - посебно када је реч о процени размерности напада, поштеди цивила и смањењу колатералне штете.

Откако је у фебруару 2022. почео рат, и Украјина и Русија ставиле су производњу и употребу дронова на врх својих приоритета. Русија у почетку није могла сама да производи велике количине дронова-камиказа па се за технолошку помоћ обратила Ирану, да би потом поступно изградила сопствене погоне. Украјина је ипак имала дронску индустрију у зачетку, али брзо ју је развила повезивањем приватних одбрамбених компанија и технолошких иноватора.

BloombergAdria.com

Како је време одмицало, обе стране су постојећим летелицама додавале елементе аутономије, али и стварале потпуно нове системе. И Руси и Украјинци данас користе беспилотне летелице које уз помоћ вештачке интелигенције самостално препознају циљеве, навигирају простором и наводе се на мету.

Први напади без контроле оператера

У новембру 2025. украјински ФПВ дрон вероватно је погодио руски тенк користећи систем навођења потпомогнут вештачком интелигенцијом, и то након што је летелица изгубила везу са оператером. Човек је одабрао мету, али се дрон у завршној фази лета сам наводио до поготка.

Иако поузданих података о тачном броју таквих летелица на фронту нема, доступни извештаји показују да оне засад чине тек мањи део од милиона дронова које су обе стране досад потрошиле. На самом врху тог технолошког скока налази се Русија, која је почетком 2025. на ратиште избацила барем један модел потпуно аутономне беспилотне летелице.

Када су украјински стручњаци анализирали оборене руске дронове В2У, у њима су пронашли мали Нвидијин (Nvidia) рачунар намењен покретању софтвера за самостално доношење одлука. Модели пронађени крајем 2025. на себи више нису имали никакве спољне комуникационе склопове који би упућивали на то да њима управља човек са тла.

Руски дрон сам изабрао тачку удара на бензинској пумпи

Технички системи летелице В2У подешени су тако да дрон након лансирања може потпуно самостално да пронађе и нападе мету, без икаквог уплитања оператера. Човек је досад бирао мете или подручје удара првенствено из моралних разлога, што само наглашава тежину чињенице да В2У све те задатке сада може да обавља сам.

Његов рачунарски мозак користи систем машинског вида и анализира снимке са уграђених камера. Тако сам препознаје објекте на тлу, прати их, лети према њима и међу њима бира шта ће погодити.

У јулу је Русија у борбама употребила другачији дрон са вештачком интелигенцијом који је показао нешто једноставнији облик самосталног гађања. У нападу на бензинску пумпу у Запорожју погинуло је троје украјинских цивила, а људи за управљачем одредили су саму бензинску пумпу као подручје напада, док је софтвер у дрону самостално одабрао тачну тачку у коју ће се летелица забити.

Сличну технологију Руси уграђују и у серију беспилотних летелица Герањ, насталих на темељима иранског дрона Шахед-136. Поједини модели Герња опремљени су системом за самонавођење који омогућава рачунару у летелици да преузме управљање у завршној фази лета, након што човек у почетку означи мету.

Украјински модуларни чипови и ројеви који сами доносе одлуке

Украјина се с друге стране усмерила на модуларне комплете са вештачком интелигенцијом – чипове са уграђеним софтвером и камерама које може једноставно да монтира на разне типове летелица. Већ су на фронт послали дронове који помоћу уграђеног рачунара препознају циљеве и воде летелицу до самог удара.

Један такав модул прати мету и самостално наводи дрон последњих 500 метара лета. Компанија која производи те рачунаре већ нуди још напредније верзије за које тврди да пружају већу, па чак и потпуну самосталност.

BloombergAdria.com

Кијев тврди да је већ искушао напредније аутономне дронове у борби. Бивши министар одбране Михајло Федоров изјавио је у јулу да је Украјина на окупираном Криму употребила дрон који је самостално бирао циљеве без икакве радио-везе са пилотом, додавши да се тај модел још не производи масовно.

Такође се наводи да је Украјина пре две године код Бахмута користила наводно потпуно самосталне квадрикоптере који су убијали руске војнике. Ипак, подаци да су те летелице биле унапред програмиране отварају питање да ли мете су бирале саме или је то раније учинио човек.

BloombergAdria.com

Машине отпорне на ометање бришу људски надзор

Предности оваквог оружја на ратишту су очите, иако ни Кијев ни Москва најнапредније системе још не користе у масовним размерама. Аутономни дронови не зависе од радио-уређаја и веза, што значи да неометано лете и нападају чак и када непријатељ укључи најјаче системе за електронско ометање. Због тога могу да гађају циљеве дубоко у непријатељској територији.

Самостално навођење у последњим секундама лета олакшава и погађање мета у покрету, а када би војске масовно увеле потпуно самосталне дронове, требало би им знатно мањи број војника за управљање.

Ипак, та технологија отвара велики етички понор. Највећа је опасност што развој овог оружја галопира брже него што војске успевају да успоставе правила о људском надзору. Према прописима украјинског министарства одбране, човек мора да остане укључен у доношење борбених одлука и лично да потврди мету у завршној фази напада.

Руси под „људским надзором“ мисле нешто сасвим друго

Руске позиције о контроли наоружања откривају сасвим другачији поглед. Руски званичници под „људским надзором“ подразумевају тек могућност да човек подеси поставке система, искључи га или му унапред ограничи врсте мета које сме да нападе. Међутим, Москва нигде не условљава да човек мора да види и одобри мету пре самог удара.

BloombergAdria.com

Колико год све то звучало застрашујуће, следећи корак у ратовању вештачком интелигенцијом још је опаснији: ројеви дронова који ће у групама од неколико летелица до неколико хиљада њих међусобно да комуницирају, ловиће мете у чопору и у ходу сами да мењају понашање.

У таквим условима било какав стварни људски надзор постаје практично немогућ.

The Conversation