Школе, болнице и стадион на броду: Град који плови светом

Његови творци тврде да би у њему могле да живе десетине хиљада људи, док би им свет био надохват руке. Град би стално пловио и пристајао у различите луке.

Пројекат се зове „Брод слободе“ („Freedom Ship“). Замишљен је као пловило дуго најмање километар и по, са стамбеним четвртима, трамвајем и пистом за мање авионе. Према најавама, сваких неколико година обишао би свет, а његови творци надају се да би могао да заплови до 2030. године.

BloombergAdria.com

„Брод слободе“ је још деведесетих година прошлог века осмислио амерички инжењер Норман Никсон, као алтернативу пренасељеним приобалним метрополама. Пројекат је поново покренула компанија „Freedom Cruise Line International“, са седиштем на Флориди. Према новим плановима, пловило би било дуго између 1,5 и 1,8 километара, широко око 230 метара и имало би 30 палуба. Његова маса процењује се на око 2,3 милиона тона. Поређења ради, било би око четири пута дуже од највећег данашњег крузера.

Унутра је планиран читав град, домови за 50.000 сталних становника, простор за још 10.000 привремених посетилаца и смештај за 20.000 чланова посаде који би одржавали плутајућу инфраструктуру. Становници би се кретали интерним трамвајем, док би везу с копном одржавали хеликоптери и чамци. На горњој палуби било би осам хелиодрома.

BloombergAdria.com

Вредност „Брода слободе“ процењује се на 12 до 16 милијарди долара, а финансирање се тражи већ деценијама. Отворена су и питања управљања – ко би бринуо о безбедности, који закони би важили и како би био уређен живот на међународним водама.

Постоје и техничке недоумице. Стручњаци доводе у питање способност конструкције дуге километар и по да издржи олује на отвореном океану. Тек треба решити и одлагање отпада, снабдевање храном и обезбеђивање енергије за десетине хиљада људи. Еколошке организације упозоравају да би плутајући градови могли да угрозе морске екосистем, ако се ти ризици не узму у обзир при пројектовању.

Ко би живео у њему?

Одговор зависи од пројекта. „Брод слободе“ се представља као аутономна заједница за људе који желе да живе на мору, без сталне везе с једном земљом. Међу могућим становницима помињу се имућни људи, предузетници који послују међународно и они који желе да се удаље од политичке нестабилности.

Шта можемо да очекујемо до 2030. године?

Ако се планови макар делимично остваре, до краја деценије могле би да се појаве прве насељене плутајуће структуре. Да ли ће такав живот заиста постати могућ за хиљаде људи, показаће наредне године.

(MONDO)