Извор:Фото: Aleksandr Gusev/PACIFIC P / Sipa Press / Alexander Shcherbak/Zuma Press/Profimedia
ЦИА упозорила ЕУ: Руски план - напад дроновима, удари с мора
24.09.2026.
09:50
РУСИЈА припрема нове нападе дроновима у Европи, а овај пут циља медитеранске земље, објавио је шпански El Mundo, наводећи да су америчке обавештајне службе прикупиле информације о плановима Кремља за ескалацију сукоба и поделиле их са неколико европских влада.
Према тим сазнањима, Русија би са бродова могла да лансира дронове типа Гербера.
- Користиће дронове лансиране са мора, скривене у бродским контејнерима, што уопште није тешко извести - објаснио је анонимни извор близак литванском Министарству одбране.
Извештај са детаљима претње састављен је након посете директора ЦИА-е Москви и достављен европским министарствима спољних послова, наводи El Mundo.
Тестирање реакције Запада
Москва већ дуже време припрема оправдање за такву ескалацију. Више пута је нагласила да снабдевање Украјине оружјем, обавештајним подацима и војним саветницима претвара западне земље у учеснике рата и легитимне мете.
Русија је досад избегавала отворени војни сукоб и акције које би могле да изазову координисани одговор НАТО-а, али је истовремено покренула све интензивнију кампању саботажа у земљама које подржавају Украјину. Забележени су и изоловани инциденти који се приписују руског страни и који наводно тестирају границе и реакције Запада.
BloombergAdria.com
Прва таква ескалација догодила се пре годину дана, када је 19 дронова без муниције ушло у пољски ваздушни простор. Кључан је био и недавни инцидент са наоружаним дроновима на аеродрому у Лајпцигу, који немачке власти приписују руској обавештајној служби.
Какви су то дронови?
Литванске власти упознате су са типом дрона који би Русија могла да користи против Шпаније, Француске или Италије.
Реч је о моделу Гербера, летелици дугој отприлике два метра, са распоном крила од 2,5 метра. Тежи до 18 килограма и постиже брзину од око 160 километара на сат.
Максимални декларисани домет му је 600 километара, што зависи од количине експлозива и спољних фактора попут ветра. Трговачки брод може да превози више таквих летелица, а са катапулта се лансирају знатно лакше него већи модели Шахед или Геран.
Са удаљености од 200 или 300 километара од обале, лет би трајао између сат и петнаест минута и два сата. Мали терет није довољан за уништење великог постројења, али може да изазове пожар, оштети опрему на отвореном или привремено затвори луку или аеродром. Циљани ефекат могао би да буде више политички и економски него материјални.
Упозорење након посете шефа ЦИА-е Москви
Литванија и друге земље располажу овим информацијама од путовања директора ЦИА-е Џона Ретклифа у Москву 25. августа. Ретклиф је стигао америчким војним авионом који се претходно зауставио у Риги.
Нема јавних података о састанцима у Летонији, иако дипломатски извори из једне балтичке земље потврђују да су знали за путовање и да су касније обавештени о његовом садржају. The Wall Street Journal и Politico наводе да је Ретклиф у Москви упозорио Русију на било какав напад или провокацију против НАТО-а.
Према изворима упознатим са упозорењем, владе Шпаније, Француске и Италије такође су обавештене да Русија припрема могућу операцију дроновима.
BloombergAdria.com
То упозорење се поклапа са реакцијом Емануела Макрона, који је 16. септембра окупио Савет одбране, а два дана касније у Јелисејској палати и лидере свих странака, као и кандидате за председничке изборе 2027. године. Неколико одбрамбених аналитичара потврдило је да знају за постојање извештаја ЦИА-е. Истичу да је документ веома прецизан и да су му француске власти придале велики кредибилитет.
Зашто Шпанија, Француска и Италија?
Све три земље 2027. године очекују избори, а у њима делују радикалне снаге које би могле да искористе страх и замор од рата у Украјини.
Посебно у Француској и Италији постоје политичке струје блиске интересима Кремља. Левичарски француски политичар Жан-Лик Меланшон јуче је за јачање руске претње у Европи окривио украјинске „нападе дугог домета” на руску територију.
Кир Џајлс, британски аналитичар специјализован за руску војну стратегију, упозорава да удаљеност Шпаније од руске границе не гарантује безбедност.
- Мете неће нужно бити земље на првој линији. Циљ ће бити тамо где се налази најслабија тачка Европе - тврди Џајлс.
BloombergAdria.com
Као могуће рањиве тачке наводи „земље попут Уједињеног Краљевства или Шпаније, које нису улагале у интегрисане системе противваздушне и противракетне одбране прикладне за руску претњу”.
Разарање не мора да буде велико
Главни циљ напада Герберама лансираним са трговачког брода не би морао да буде велико разарање. Са експлозивним пуњењем од четири до пет килограма, летелица је кориснија за затварање аеродрома, изазивање пожара или за доказивање да Русија може да досегне европску позадину.
- Русија посматра где ће акција имати највећи ефекат због недостатка отпорности, цивилне заштите и политичке крхкости - каже Џајлс.
BloombergAdria.com
Објашњава да избор циља зависи од једначине која се стално мења, при чему Москва рачуна где може да постигне највећи резултат уз најмање ризика и ресурса.
Лансирање са мора већ је тестирано
Идеју о лансирању са мора против НАТО-а споменуо је украјински медиј Defense Express пре годину дана. Описао је сценарио у којем се дронови Гербера транспортују на танкерима „флоте у сенци” и лансирају катапултима из међународних вода.
Русија је већ увежбавала такве операције. Компанија ZALA, произвођач дронова повезан са концерном Калашњиков, још 2020. изводила је лансирања са пловила у покрету. У октобру 2024. експерименти су поновљени са готово непомичне морске платформе.
BloombergAdria.com
На Балтику је већ било инцидената. У фебруару ове године шведска морнарица открила је дрон како полеће са руског обавештајног брода Жигуљевск у теснацу Ересунд. Шведска је омела летелицу и оценила је као кршење ваздушног простора. Недавно, 14. септембра, руски ратни брод наводно је испалио две сигналне ракете према данском војном хеликоптеру који је обављао надзор у међународним водама Балтика.
Руски војни кругови већ спомињу јужни бок Медитерана као правац за претњу Француској. Утицајни Телеграм канал Рыбарь објавио је 19. септембра, дан након Макроновог састанка, карту Медитерана под насловом „Руски лек против француске бахатости”. У тексту се разматра испорука дронова Геран-5 Алжиру, који би могли да досегну војне базе, нуклеарне електране и петрохемијске комплексе на југу Француске.
Руски одговор на украјинске успехе
- Руси желе да створе утисак сопствене "Паукове мреже" - објашњава литвански извор, алудирајући на украјинску операцију у којој су дронови скривени у камионским контејнерима уништавали руске авионе на аеродромима. Обавештајни извори у балтичким земљама повезују појачану руску агресивност са штетом коју украјински напади наносе руском енергетском сектору. Интензивирање саботажа има за циљ да смањи подршку Украјини, изазове поделе унутар НАТО-а и узнемири европско становништво.
И Пољска располаже сличним информацијама. Премијер Доналд Туск упозорио је на могуће руске нападе дроновима или пројектилима на земље које помажу Украјини. Истакао је да су државе већ показале способност заустављања таквих операција.
BloombergAdria.com
Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис поручује:
- Русија се неће скривати. Ми једноставно морамо да избегнемо последице.
Распон крила Гербере нешто је већи од унутрашње ширине контејнера па би дрон могао да путује са растављеним крилима и припрема се за лет на палуби. Модел Гербера-2, недавно пронађен код пољске обале, носио је бојеву главу са око четири килограма експлозива.
Тај дрон, међутим, није лансиран са мора, већ је вероватно стигао из руске ексклаве Калињинграда преко Литваније. Метода лансирања са мора није искључиво руска; користи је и Украјина, па неки аналитичари верују да би ово могао да буде руски одговор.
BloombergAdria.com
Према информацији коју је објавио Bloomberg, особа блиска Кремљу потврдила је намеру Москве да казни Европу због подршке Кијеву.