Извор:Фото: Depositphotos/tom_hr/Giedriius
Откривена нова врста пингвина први пут после 100 година
28.09.2026.
13:01
ПИНГВИНИ који су описани као засебна врста живе на удаљеним Кергеленовим острвима у јужном делу Индијског океана.
Научници су за ове птице знали и раније, али су их дуго сврставали у већ познату врсту.
До закључка је дошао међународни тим у којем су учествовали истраживачи, између осталих, са Универзитета Калифорније у Берклију и Универзитета Чилеа. Како преноси „Science Daily“, реч је о првој новој врсти пингвина научно описаној после више од 100 година. Резултати истраживања објављени су у часопису „Communications Biology“.
Нова врста добила је назив „Pygoscelis kerguelensis“. Живи на Кергеленовим острвима, изузетно изолованом архипелагу удаљеном готово 3.000 километара од најближег стално насељеног копна.
BloombergAdria.com
На први поглед, ове птице се не разликују много од других џенту пингвина, јер имају црна леђа и бео стомак. Постоје мање разлике у величини тела, али су пресудни генетски подаци.
Научници су анализирали читаве геноме 64 пингвина из десет колонија у којима се размножавају. Узорци су обухватили готово целокупно подручје распрострањености џенту пингвина. Анализа је показала да птице које су до сада сврставане у једну врсту, треба поделити на четири засебне врсте.
Рори Боуви са Универзитета Калифорније у Берклију рекао је да је класификација џенту пингвина предмет расправе дуже од једног века. Према његовим речима, ново истраживање покушава да одговори на питање колико врста или подврста постоји.
Истраживачи процењују да су се четири врсте раздвојиле током последњих 300.000 до 500.000 година. Важну улогу имали су географска изолација и Антарктички поларни фронт, граница у Јужном океану на којој се температура и салинитет воде нагло мењају. Та граница може да ограничи и кретање морских животиња.
Уочене су и генетске разлике повезане са прилагођавањем условима живота. Код пингвина који живе на Антарктику истраживачи су нашли више гена повезаних са стварањем топлоте, складиштењем масти и опажањем светлости. Код источне линије забележили су више гена повезаних са метаболизмом угљених хидрата и роњењем.