Бели лук садио на 2 различите дубине: На пролеће изненађење

Посебно проблематична може да буде преплитка садња. Чен који остане близу површине више је изложен променама температуре, исушивању земље, али и смрзавању и одмрзавању тла током зиме. Због тога може додатно да се приближи површини и буде слабије заштићен од хладноће.

Ни предубоко није добро

То, међутим, не значи да бели лук треба закопати што дубље. Идеална дубина зависи од врсте земљишта, величине ченова и локалних временских услова. Важно је да изнад чена постоји довољан слој земље који ће га заштитити током зиме, али без непотребно дубоке садње.

Важан је и положај чена. Шиљасти део треба да буде окренут нагоре, док равнији доњи део, из којег ће се развијати корен, иде према земљи.

За добар резултат потребно је и земљиште које добро одводи вишак воде, јер бели лук не подноси дуго задржавање влаге око корена.

Не садите бели лук стално на истом месту

Још једна важна ствар је плодоред. Бели лук не би требало из године у годину садити на истој површини, нити одмах након црног лука или празилука. Дужи размак између садње на истом месту смањује ризик од болести и штеточина које могу да остану у земљишту.

На коначну величину главица и принос не утиче само дубина. Квалитет садног материјала, земљиште, влага, хранљиве материје и временски услови такође имају велику улогу.

Зато приликом јесење садње треба бирати здраве ченове, правилно их окренути, обезбедити одговарајућу дубину и избегавати места на којима се после обилних киша дуго задржава вода.

(Блиц)